inheritor [ɪnˈherɪtə] n. (of) насле́днік, спадкае́мца
inhibit [ɪnˈhɪbɪt] v.
1. перашкаджа́ць; заміна́ць; стры́мліваць;
Tight clothing may inhibit breathing. Цеснае адзенне можа перашкаджаць дыханню.
2. ско́ўваць;
His presence inhibits me. Яго прысутнасць скоўвае мяне.
inhibited [ɪnˈhɪbɪtɪd] adj. скава́ны, ско́ваны (пра чалавека)
inhibition [ˌɪnhɪˈbɪʃn] n. скава́насць; стры́мліванне пачу́ццяў
inhospitable [ˌɪnhɒˈspɪtəbl] adj. (to/towards) негасці́нны, няве́тлівы
inhuman [ɪnˈhju:mən] adj.
1. бесчалаве́чны, бязлі́тасны
2. нечалаве́чы, нялю́дскі
inhumane [ˌɪnhju:ˈmeɪn] adj. негума́нны; лю́ты
inhumanity [ˌɪnhju:ˈmænəti] n. бесчалаве́чнасць
initial1 [ɪˈnɪʃl] n. звыч. pl. initials ініцыя́лы
initial2 [ɪˈnɪʃl] adj. (перша)пачатко́вы