чума́зый разг.
1. прил. мурза́ты;
2. сущ., уст., пренебр. шэ́рая сві́тка.
чума́к ист. чума́к, -ка́ м.;
чумакова́ть несов., ист. чумакава́ць;
чума́чество ист. чума́цтва, -ва ср.
чуме́ть несов.
1. хварэ́ць на чуму́;
2. перен., прост. дурэ́ць.
чуми́за бот. чумі́за, -зы ж.;
чуми́чка ж.
1. (уполовник) обл. апало́нік, -ка м.;
2. перен. (замарашка) му́рза, -зы м. и ж., мурзі́ха, -хі ж.
чумно́й
1. прил. чу́мны; см. чума́;
2. сущ. чу́мны, -нага м.