kuleć
kule|ć
незак. кульгаць, накульгаваць;
~ć na prawą nogę — кульгаць на правую нагу;
gospodarka ~je od roku перан. гаспадарка ўжо з год кульгае
kulfon
м.
1. разм. штосьці нязграбнае;
nos jak kulfon — нос бульбай;
2. разм. крымзолі, каракулі
kulić się
незак. курчыцца, гнуцца;
kulić się od wiatru — гнуцца ад ветру;
kulić się z bólu — курчыцца ад болю
kulig, ~u
м. катанне на санках (на масленіцу)
kulik
м. заал. кулік (NumeniusBriss.)
kulisa
kulis|a
ж.
1. часцей мн.~y тэатр. кулісы;
za ~ami — за кулісамі;
2. перан. закулісны бок чаго;
~y wielkiej polityki — закулісны бок вялікай палітыкі