памя́цца
Verbum
анлайнавы слоўнікпамя́ць
1. помя́ть;
2.
памяча́цца
памяча́ць
1. помеча́ть;
2. (всё, многое) перемеча́ть
памяша́ны
памяша́ць
памяшка́нне
пан
1. поме́щик, пан, ба́рин;
2. ба́рин, господи́н;
3. (лицо, пользующееся властью по отношению к другим) господи́н, пан;
4.
5. (обращение) па́не господи́н, су́дарь;
◊ ці п., ці прапа́ў —
не вялі́кі п. — не велика́ ши́шка;
жыць па́нам (як пан, па-па́нску) — жить ба́рином;
віда́ць па́на па халя́вах —
панабіва́ны
1. наби́тый;
2. приби́тый, наби́тый;
3. наби́тый, наколо́ченный;
4. наби́тый, наколо́ченный;
5. наса́женный;
6. наби́тый;
7. наби́тый, намя́тый; натру́женный;
1-7
панабіва́цца
1.
2. (навязаться) напроси́ться