насту́кваць несов. (обнаруживать постукиванием) насту́кивать; см. насту́каць 1
на́ступ, -пу м., в разн. знач. наступле́ние ср.;
перамо́жны н. — победоно́сное наступле́ние;
пача́ць н. — нача́ть наступле́ние;
н. на цаліну́ — наступле́ние на целину́
наступа́льнасць ж. наступа́тельность
наступа́льны наступа́тельный
наступа́ць несов.
1. (ступать на кого-, что-л.) наступа́ть;
2. прям., перен. (приближаться с целью нападения) наступа́ть;
паступі́ў зага́д н. — поступи́л прика́з наступа́ть;
звер гро́зна ~па́ў на чалаве́ка — зверь гро́зно наступа́л на челове́ка;
чалаве́к ~па́е на пусты́ню — челове́к наступа́ет на пусты́ню;
3. перен. наступа́ть, надвига́ться;
лес то ~па́ў, то расступа́ўся — лес то надвига́лся (наступа́л), то расступа́лся;
◊ н. на пя́ты — (каму) наступа́ть на пя́тки (кому)
наступі́ць сов. (ступить на кого-, что-л.) наступи́ть;
◊ н. на нагу́ — (каму) наступи́ть на́ ногу (кому);
н. на хвост — (каму) наступи́ть на хвост кому;
мядзве́дзь на ву́ха ~пі́ў — (каму) медве́дь на́ ухо наступи́л (кому);
н. на го́рла — (каму) наступи́ть на го́рло (кому);
н. на (любі́мы) мазо́ль — (каму) наступи́ть на (люби́мую) мозо́ль (кому)
наступле́нне ср., в разн. знач. наступле́ние;
н. па ўсіх франта́х — наступле́ние на всех фронта́х;
н. на бало́та — наступле́ние на боло́то
насту́пнае ср. сле́дующее;
ён прапанава́ў н. — он предложи́л сле́дующее
насту́пнік м., уст. прее́мник, насле́дник