Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

ПрадмоваСкарачэнні

конёк

1. уменьш. ко́нік, -ка м.;

2. (для катания на льду) канёк, -нька́ м.;

3. (на крыше) вільча́к, -ка́ м.;

4. перен. канёк, -нька́ м.;

морско́й конёк зоол. марскі́ ко́нік;

конёк-горбуно́к канёк-гарбуно́к;

сесть на своего́ конька́ се́сці на свайго́ канька́;

э́то его́ конёк гэ́та яго́ канёк.

кони́дии мн., бот. кані́дыі, -дыяў, ед. кані́дый, -дыю м.

кони́на кані́на, -ны ж.

кони́ческий кані́чны;

кони́ческое сече́ние мат. кані́чнае сячэ́нне.

ко́нка уст. ко́нка, -кі ж.

конки́ста ист. канкі́ста, -ты ж.

конкистадо́р и уст. конквистадор ист., перен. канкістадо́р, -ра м., канквістадо́р, -ра м.

конкла́в церк. канкла́ў, -ла́ва м.

конкорда́нс канкарда́нс, -са м.

конкорда́т полит. канкарда́т, -ту м.