kształcenie
н.
1. навучанне;
2. станаўленне, развіццё;
kształcenie charakteru — станаўленне характару
kształcić
kształc|ić
незак. адукаваць, навучаць;
~ić na prawnika — вучыць на юрыста;
podróże ~ą — падарожжы развіваюць
kształt
kształ|t, ~u
м. форма;
w ~cie serca — у форме сэрца;
coś na ~t ... — нешта накшталт...
kształtować
kształt|ować
незак. фарміраваць; вызначаць;
prasa ~uje opinię publiczną — прэса фарміруе грамадскую думку
kształtować się
kształt|ować się
незак. фармавацца; складвацца; вызначацца;
bezrobocie ~uje się na poziomie dwudziestu procent — беспрацоўе складваецца на ўзроўні дваццаці працэнтаў
kształtowanie
н. фарміраванне;
kształtowanie charakteru — фарміраванне характару
kto
хто;
kto to jest? — хто гэта?;
kto bądź — хто-небудзь;
sprawdź, kto przyszedł — паглядзі, хто прыйшоў;
kto rano wstaje, temu Pan Bóg daje прык. хто рана ўстае, таму Бог дае; хто дбае, той і мае