кош (
1. корзи́на
2. (повозка) ку́зов;
3. (на мельнице) ковш;
◊ назва́ўся груздо́м, лезь у к. —
кош (
1. корзи́на
2. (повозка) ку́зов;
3. (на мельнице) ковш;
◊ назва́ўся груздо́м, лезь у к. —
ко́шанка
ко́шаны
1.
2.
ко́шар, -ру
ко́шка I
◊ ко́шкі-мы́шкі — ко́шки-мы́шки;
чо́рная к. перабе́гла даро́гу — чёрная ко́шка перебежа́ла доро́гу;
чо́рная к. прабе́гла памі́ж і́мі — чёрная ко́шка пробежа́ла ме́жду ни́ми;
на сэ́рцы ~кі скрабу́ць — на се́рдце ко́шки скребу́т;
чу́е к., чыё мя́са з’е́ла —
ко́шцы жа́ртачкі, а мы́шцы смерць —
ко́шка II
ко́шка III
кошт (
1. сто́имость
2. сре́дство, счёт;
◊ на (чый) к. — на (чей) счёт;
на чужы́ к. — на чужо́й счёт
ко́шык