спазне́нне ср.
1. опа́здывание; см. спазня́цца 1;
2. опозда́ние, запозда́ние;
прыйсці́ са ~ннем — прийти́ с опозда́нием
спазні́цца сов.
1. опозда́ть;
с. на рабо́ту — опозда́ть на рабо́ту;
2. (не сделать чего-л. своевременно) опозда́ть, запозда́ть;
с. з сяўбо́й — опозда́ть (запозда́ть) с се́вом
спазня́цца несов.
1. опа́здывать;
2. опа́здывать, запа́здывать;
1, 2 см. спазні́цца
спай (род. спа́ю) м., спец. спай
спа́йванне ср., прям., перен. спа́ивание; см. спа́йваць
спа́йвацца несов., возвр., страд. спа́иваться; см. спая́цца, спа́йваць
спа́йваць несов., прям., перен. спа́ивать; см. спая́ць
спа́йка ж., в разн. знач. спа́йка;
займа́цца ~кай — занима́ться спа́йкой;
с. тру́бкі — спа́йка тру́бки;
~кі пле́ўры — спа́йки пле́вры
спа́йнасць ж., мин. спа́йность