пад’е́зд м.
1. (род. пад’е́зду) подъе́зд; см. пад’язджа́ць;
2. (род. пад’е́зда) (путь, место) подъе́зд;
п. да ракі́ — подъе́зд к реке́;
3. (род. пад’е́зда) (вход в здание) подъе́зд
пад’е́зны подъе́здный;
~ныя дзве́ры — подъе́здная дверь
пад’е́льнік, -ку м., бот.
1. подъе́льник;
2. обл. можжеве́льник
пад’есау́л м., воен., уст. подъесау́л
пад’е́сці сов., разг.
1. нае́сться; насы́титься;
2. (повредить) подъе́сть, подточи́ть
пад’е́хаць сов., в разн. знач. подъе́хать;
п. да ракі́ — подъе́хать к реке́;
п. на машы́не — подъе́хать на маши́не;
п. пад мост — подъе́хать под мост;
з яко́га бо́ку да яго́ п.? — с како́й стороны́ к нему́ подъе́хать?
пад’ём, -му м., в разн. знач. подъём;
п. на гару́ — подъём на́ гору;
п. цяжа́ру — подъём тя́жестей;
п. у шэсць гадзі́н ра́ніцы — подъём в шесть часо́в утра́;
бо́ты ці́снуць у ~ме — сапоги́ жмут в подъёме;
◊ лёгкі (ця́жкі) на п. — лёгок (тяжёл) на подъём
пад’ёмна-тра́нспартны подъёмно-тра́нспортный