уздыма́ць несов., см. узніма́ць
узды́мны прони́кнутый подъёмом
узды́х, -ху м. вздох;
◊ да апо́шняга ўзды́ху — до после́днего вздо́ха
уздыха́нне ср. вздыха́ние
уздыха́ць несов., в разн. знач. вздыха́ть;
ця́жка ўздыха́ць — тяжело́ вздыха́ть;
у. па кім-не́будзь — вздыха́ть по кому́-л.
уздыхну́ць сов., в разн. знач. вздохну́ть;
глыбо́ка ўздыхну́ць — глубоко́ вздохну́ть;
у. з палёгкай — вздохну́ть с облегче́нием
уз’е́зд м.
1. род. уз’е́зду (действие) взъезд, въезд;
2. род. уз’е́зда (место подъёма, въезда) взъезд
уз’е́сціся сов., разг. взъе́сться
уз’е́хаць сов.
1. (на высокое место) взъе́хать, въе́хать;
у. на гару́ — взъе́хать (въе́хать) на́ гору;
2. (подмять колёсами) нае́хать;
машы́на ўз’е́хала ко́лам на ка́мень — маши́на нае́хала колесо́м на ка́мень