дапрэ́жванне ср., см. дапра́жванне
дапрэ́жвацца несов., возвр., страд., см. дапра́жваць
дапрэ́жваць несов., см. дапра́жваць
дапрэ́ць сов., в разн. знач. допре́ть;
мя́са ~рэ́ла — мя́со допре́ло;
гной ~рэ́ў — наво́з допре́л
дапуска́нне ср. подго́нка ж., подго́н м., приго́нка ж.; см. дапуска́ць 2
дапуска́цца несов.
1. доходи́ть; см. дапусці́цца;
2. страд. допуска́ться; предполага́ться; подгоня́ться, пригоня́ться; см. дапуска́ць
дапуска́ць несов.
1. в разн. знач. допуска́ть; (возможное — ещё) предполага́ть;
2. (прилаживать) подгоня́ть, пригоня́ть;
1, 2 см. дапусці́ць;
◊ не д. ду́мкі — (аб чым) не допуска́ть мы́сли (о чём)
дапу́сцім вводн. сл. допу́стим, поло́жим
дапусці́цца сов. (прийти в какое-л. состояние) дойти́;
д. да таго́, што і лю́дзі пераста́лі паважа́ць — дойти́ до того́, что и лю́ди переста́ли уважа́ть