гордец
разг. ганарлівец, -ліўца муж.
гордиев
гордиев узел — гордзіеў вузел
гордячка
разг. ганарліўка, -кі жен.
горе
ср.
1) (печаль) гора, -ра ср.
2) (несчастье) гора, -ра ср., бяда, -ды жен.
горе в том, что… — бяда ў тым, што…
3) (в сложных словах с сущ.) разг. гора
горе-охотник ирон. — гора-паляўнічы
горе мне! — гора мне!
к моему горю — на маё гора, на маю бяду
убитый горем — прыгнечаны горам, (опечаленный) засмучаны
ему (ей) и горя мало — яму (ёй) і гора мала, яму (ёй) хоць бы што
горе от ума — гора ад розуму
помочь горю — дапамагчы гору
с горем пополам — з горам папалам