Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)

ПрадмоваСкарачэнніКніга ў PDF/DjVu

sąd, ~u

I м.

1. суджэнне;

2. думка; погляд;

zdaję się na twój sąd — я прымаю тваю думку

II м.

суд;

sąd koleżeński — таварыскі суд;

sąd przysięgłych — суд прысяжных;

sąd najwyższy — вярхоўны суд;

sąd konkursowy — журы;

sąd wojenny — трыбунал;

sąd ostateczny рэл. страшны суд

sądny

судны;

sądny dzień — судны дзень

sądownictwo

н. судовы лад

sądownie

праз суд; судовым парадкам

sądowy

sądow|y

судовы;

medycyna ~a — судовая медыцына;

proces ~y — судовы працэс;

wyrok ~y — судовы прыгавор

sądzić

sądz|ić

незак.

1. судзіць;

2. меркаваць, думаць;

co o tym ~isz? — што ты пра гэта думаеш?;

tak ~ę — я так мяркую (думаю);

nie ~ę — не думаю

sądzić się

незак. судзіцца