сцеблаздрабня́льнік
назоўнік, агульны, неадушаўлёны, неасабовы, мужчынскі род, 1 скланенне
|
адз. |
мн. |
| Н. |
сцеблаздрабня́льнік |
сцеблаздрабня́льнікі |
| Р. |
сцеблаздрабня́льніка |
сцеблаздрабня́льнікаў |
| Д. |
сцеблаздрабня́льніку |
сцеблаздрабня́льнікам |
| В. |
сцеблаздрабня́льнік |
сцеблаздрабня́льнікі |
| Т. |
сцеблаздрабня́льнікам |
сцеблаздрабня́льнікамі |
| М. |
сцеблаздрабня́льніку |
сцеблаздрабня́льніках |
Крыніцы:
piskunou2012.
сцеблапад’ё́мнік
назоўнік, агульны, неадушаўлёны, неасабовы, мужчынскі род, 1 скланенне
|
адз. |
мн. |
| Н. |
сцеблапад’ё́мнік |
сцеблапад’ё́мнікі |
| Р. |
сцеблапад’ё́мніка |
сцеблапад’ё́мнікаў |
| Д. |
сцеблапад’ё́мніку |
сцеблапад’ё́мнікам |
| В. |
сцеблапад’ё́мнік |
сцеблапад’ё́мнікі |
| Т. |
сцеблапад’ё́мнікам |
сцеблапад’ё́мнікамі |
| М. |
сцеблапад’ё́мніку |
сцеблапад’ё́мніках |
Крыніцы:
piskunou2012.
сцеблападо́бны
прыметнік, якасны
|
адз. |
мн. |
| м. |
ж. |
н. |
- |
| Н. |
сцеблападо́бны |
сцеблападо́бная |
сцеблападо́бнае |
сцеблападо́бныя |
| Р. |
сцеблападо́бнага |
сцеблападо́бнай сцеблападо́бнае |
сцеблападо́бнага |
сцеблападо́бных |
| Д. |
сцеблападо́бнаму |
сцеблападо́бнай |
сцеблападо́бнаму |
сцеблападо́бным |
| В. |
сцеблападо́бны (неадуш.) сцеблападо́бнага (адуш.) |
сцеблападо́бную |
сцеблападо́бнае |
сцеблападо́бныя (неадуш.) сцеблападо́бных (адуш.) |
| Т. |
сцеблападо́бным |
сцеблападо́бнай сцеблападо́бнаю |
сцеблападо́бным |
сцеблападо́бнымі |
| М. |
сцеблападо́бным |
сцеблападо́бнай |
сцеблападо́бным |
сцеблападо́бных |
Крыніцы:
krapivabr2012,
piskunou2012,
prym2009,
sbm2012,
tsbm1984.
сцеблападыма́льнік
назоўнік, агульны, неадушаўлёны, неасабовы, мужчынскі род, 1 скланенне
|
адз. |
мн. |
| Н. |
сцеблападыма́льнік |
сцеблападыма́льнікі |
| Р. |
сцеблападыма́льніка |
сцеблападыма́льнікаў |
| Д. |
сцеблападыма́льніку |
сцеблападыма́льнікам |
| В. |
сцеблападыма́льнік |
сцеблападыма́льнікі |
| Т. |
сцеблападыма́льнікам |
сцеблападыма́льнікамі |
| М. |
сцеблападыма́льніку |
сцеблападыма́льніках |
Крыніцы:
nazounik2008,
piskunou2012,
sbm2012.
сцеблапло́д
назоўнік, агульны, неадушаўлёны, неасабовы, мужчынскі род, 1 скланенне
|
адз. |
мн. |
| Н. |
сцеблапло́д |
сцеблапло́ды |
| Р. |
сцеблапло́да |
сцеблапло́даў |
| Д. |
сцеблапло́ду |
сцеблапло́дам |
| В. |
сцеблапло́д |
сцеблапло́ды |
| Т. |
сцеблапло́дам |
сцеблапло́дамі |
| М. |
сцеблапло́дзе |
сцеблапло́дах |
Крыніцы:
piskunou2012.
сцебласто́й
назоўнік, агульны, неадушаўлёны, неасабовы, мужчынскі род, 1 скланенне
|
адз. |
| Н. |
сцебласто́й |
| Р. |
сцебласто́ю |
| Д. |
сцебласто́ю |
| В. |
сцебласто́й |
| Т. |
сцебласто́ем |
| М. |
сцебласто́і |
Крыніцы:
nazounik2008,
piskunou2012,
sbm2012,
tsbm1984.
сцегнавы́
прыметнік, адносны
|
адз. |
мн. |
| м. |
ж. |
н. |
- |
| Н. |
сцегнавы́ |
сцегнава́я |
сцегнаво́е |
сцегнавы́я |
| Р. |
сцегнаво́га |
сцегнаво́й сцегнаво́е |
сцегнаво́га |
сцегнавы́х |
| Д. |
сцегнаво́му |
сцегнаво́й |
сцегнаво́му |
сцегнавы́м |
| В. |
сцегнавы́ (неадуш.) сцегнаво́га (адуш.) |
сцегнаву́ю |
сцегнаво́е |
сцегнавы́я (неадуш.) сцегнавы́х (адуш.) |
| Т. |
сцегнавы́м |
сцегнаво́й сцегнаво́ю |
сцегнавы́м |
сцегнавы́мі |
| М. |
сцегнавы́м |
сцегнаво́й |
сцегнавы́м |
сцегнавы́х |
Крыніцы:
krapivabr2012,
piskunou2012,
prym2009,
sbm2012,
tsblm1996,
tsbm1984.
сце́жар
назоўнік, агульны, неадушаўлёны, неасабовы, мужчынскі род, 1 скланенне
|
адз. |
мн. |
| Н. |
сце́жар |
сце́жары |
| Р. |
сце́жара |
сце́жараў |
| Д. |
сце́жару |
сце́жарам |
| В. |
сце́жар |
сце́жары |
| Т. |
сце́жарам |
сце́жарамі |
| М. |
сце́жары |
сце́жарах |
Крыніцы:
piskunou2012.
Сце́жарнае
назоўнік, уласны, неадушаўлёны, неасабовы, субстантываваны, ад’ектыўнае скланенне
|
адз. |
| н. |
| Н. |
Сце́жарнае |
| Р. |
Сце́жарнага |
| Д. |
Сце́жарнаму |
| В. |
Сце́жарнае |
| Т. |
Сце́жарным |
| М. |
Сце́жарным |