папро́баваны
дзеепрыметнік, залежны стан, прошлы час, закончанае трыванне
|
адз. |
мн. |
| м. |
ж. |
н. |
- |
| Н. |
папро́баваны |
папро́баваная |
папро́баванае |
папро́баваныя |
| Р. |
папро́баванага |
папро́баванай папро́баванае |
папро́баванага |
папро́баваных |
| Д. |
папро́баванаму |
папро́баванай |
папро́баванаму |
папро́баваным |
| В. |
папро́баваны папро́баванага |
папро́баваную |
папро́баванае |
папро́баваныя папро́баваных |
| Т. |
папро́баваным |
папро́баванай папро́баванаю |
папро́баваным |
папро́баванымі |
| М. |
папро́баваным |
папро́баванай |
папро́баваным |
папро́баваных |
Кароткая форма: папро́бавана.
Крыніцы:
dzsl2007,
krapivabr2012,
sbm2012.
папро́баваць
дзеяслоў, пераходны/непераходны, закончанае трыванне, незваротны, 1-е спражэнне
| Будучы час |
|
адз. |
мн. |
| 1-я ас. |
папро́бую |
папро́буем |
| 2-я ас. |
папро́буеш |
папро́буеце |
| 3-я ас. |
папро́буе |
папро́буюць |
| Прошлы час |
| м. |
папро́баваў |
папро́бавалі |
| ж. |
папро́бавала |
| н. |
папро́бавала |
| Загадны лад |
| 2-я ас. |
папро́буй |
папро́буйце |
| Дзеепрыслоўе |
| прош. час |
папро́баваўшы |
Крыніцы:
dzsl2007,
krapivabr2012,
sbm2012,
tsblm1996,
tsbm1984.
папро́к
назоўнік, агульны, неадушаўлёны, неасабовы, мужчынскі род, 1 скланенне
|
адз. |
мн. |
| Н. |
папро́к |
папро́кі |
| Р. |
папро́ку |
папро́каў |
| Д. |
папро́ку |
папро́кам |
| В. |
папро́к |
папро́кі |
| Т. |
папро́кам |
папро́камі |
| М. |
папро́ку |
папро́ках |
Крыніцы:
krapivabr2012,
nazounik2008,
piskunou2012,
sbm2012,
tsblm1996,
tsbm1984.
папро́сту
часціца
Крыніцы:
krapivabr2012,
sbm2012,
tsblm1996,
tsbm1984.
папро́сту
прыслоўе
| станоўч. |
выш. |
найвыш. |
| папро́сту |
- |
- |
Крыніцы:
krapivabr2012,
piskunou2012,
sbm2012,
tsblm1996,
tsbm1984.
папро́шаны
прыметнік, адносны
|
адз. |
мн. |
| м. |
ж. |
н. |
- |
| Н. |
папро́шаны |
папро́шаная |
папро́шанае |
папро́шаныя |
| Р. |
папро́шанага |
папро́шанай папро́шанае |
папро́шанага |
папро́шаных |
| Д. |
папро́шанаму |
папро́шанай |
папро́шанаму |
папро́шаным |
| В. |
папро́шаны (неадуш.) папро́шанага (адуш.) |
папро́шаную |
папро́шанае |
папро́шаныя (неадуш.) папро́шаных (адуш.) |
| Т. |
папро́шаным |
папро́шанай папро́шанаю |
папро́шаным |
папро́шанымі |
| М. |
папро́шаным |
папро́шанай |
папро́шаным |
папро́шаных |
Крыніцы:
krapivabr2012,
piskunou2012,
sbm2012.
папро́шаны
дзеепрыметнік, залежны стан, прошлы час, закончанае трыванне
|
адз. |
мн. |
| м. |
ж. |
н. |
- |
| Н. |
папро́шаны |
папро́шаная |
папро́шанае |
папро́шаныя |
| Р. |
папро́шанага |
папро́шанай папро́шанае |
папро́шанага |
папро́шаных |
| Д. |
папро́шанаму |
папро́шанай |
папро́шанаму |
папро́шаным |
| В. |
папро́шаны (неадуш.) папро́шанага (адуш.) |
папро́шаную |
папро́шанае |
папро́шаныя (неадуш.) папро́шаных (адуш.) |
| Т. |
папро́шаным |
папро́шанай папро́шанаю |
папро́шаным |
папро́шанымі |
| М. |
папро́шаным |
папро́шанай |
папро́шаным |
папро́шаных |
Кароткая форма: папро́шана.
Крыніцы:
krapivabr2012,
piskunou2012,
sbm2012.
папру́га
назоўнік, агульны, неадушаўлёны, неасабовы, жаночы род, 2 скланенне
|
адз. |
мн. |
| Н. |
папру́га |
папру́гі |
| Р. |
папру́гі |
папру́г |
| Д. |
папру́зе |
папру́гам |
| В. |
папру́гу |
папру́гі |
| Т. |
папру́гай папру́гаю |
папру́гамі |
| М. |
папру́зе |
папру́гах |
Крыніцы:
krapivabr2012,
nazounik2008,
piskunou2012,
sbm2012,
tsblm1996,
tsbm1984.
папру́дзіць
‘прапаліць бялізну на сонцы’
дзеяслоў, пераходны, закончанае трыванне, незваротны, 2-е спражэнне
| Будучы час |
|
адз. |
мн. |
| 1-я ас. |
папру́джу |
папру́дзім |
| 2-я ас. |
папру́дзіш |
папру́дзіце |
| 3-я ас. |
папру́дзіць |
папру́дзяць |
| Прошлы час |
| м. |
папру́дзіў |
папру́дзілі |
| ж. |
папру́дзіла |
| н. |
папру́дзіла |
| Загадны лад |
| 2-я ас. |
папру́дзь |
папру́дзьце |
| Дзеепрыслоўе |
| прош. час |
папру́дзіўшы |
Крыніцы:
piskunou2012.