ту́зін м. дю́жина ж.;
◊ чо́ртаў т. — чёртова дю́жина
тузлу́к, -ку́ м., спец. тузлу́к
тузлукава́нне ср., спец. тузлукова́ние
тузлу́чны спец. тузлу́чный
тук (род. ту́ку) м.
1. с.-х. тук;
2. разг. расто́пленный жир
тука́н, -на́ м., зоол. тука́н
ту́лава ср. ту́ловище; торс м.
тулі́цца несов.
1. (да каго, чаго) прижима́ться (к кому, чему), жа́ться (к кому, чему), льнуть (к кому, чему), приника́ть (к кому, чему), припада́ть (к кому, чему);
т. да ма́ці — прижима́ться (жа́ться, льнуть) к ма́тери;
т. да сцяны́ — жа́ться (прижима́ться) к стене́;
2. юти́ться; жа́ться;
каля́ ле́су тулі́лася невялі́кая вёска — у ле́са юти́лась небольша́я дере́вня
тулі́ць несов.
1. прижима́ть; прислоня́ть;
жанчы́на тулі́ла да сябе́ дзіця́ — же́нщина прижима́ла к себе́ ребёнка;
т. галаву́ да паду́шкі — прислоня́ть го́лову к поду́шке;
2. ласка́ть, леле́ять;
3. перен. укрыва́ть;
белару́скія лясы́ тулі́лі ў час вайны́ наро́дных мсці́ўцаў — белору́сские леса́ укрыва́ли во вре́мя войны́ наро́дных мсти́телей