прыраза́ць несов.
1. в разн. знач. приреза́ть, прире́зывать;
2. (прилаживать) пригоня́ть, подгоня́ть;
1, 2 см. прырэ́заць
прыра́іць сов., разг. присове́товать
прыраста́нне ср.
1. прираста́ние; приживле́ние;
2. прираста́ние;
1, 2 см. прыраста́ць 1, 3
прыраста́ць несов.
1. прираста́ть; приживля́ться;
2. перен. прираста́ть;
3. прираста́ть; увели́чиваться;
1-3 см. прырасці́
прырасці́ сов.
1. прирасти́; приживи́ться;
ску́ра ~сла́ — ко́жа приросла́ (приживи́лась);
2. перен. прирасти́;
п. да ме́сца — прирасти́ к ме́сту;
3. прирасти́; увели́читься;
ста́так за год прыро́с — ста́до за год приросло́
прырасці́ць сов. прирасти́ть; приживи́ть;
п. галі́нку — прирасти́ть (приживи́ть) ве́точку
прыраўнава́ны прира́вненный; сра́вненный; см. прыраўнава́ць I
прыраўнава́цца (да каго, чаго) сов. приравня́ться (к кому, чему), сравни́ться (с кем, чем)
прыраўнава́ць I (да каго, чаго) сов. приравня́ть (к кому, чему); сравни́ть (с кем, чем);
па та́ленту яго́ мо́жна п. да ле́пшых спевако́ў — по тала́нту его́ мо́жно приравня́ть к лу́чшим певца́м (сравни́ть с лу́чшими певца́ми)
прыраўнава́ць II сов. приревнова́ть