Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

ПрадмоваСкарачэнні

прыву́чвацца несов., возвр., страд., см. прывуча́цца

прыву́чваць несов., см. прывуча́ць

прывучы́цца сов.

1. приучи́ться;

2. охот. втрави́ться

прывучы́ць сов.

1. приучи́ть;

2. охот. втрави́ть

прывучэ́нне ср. приуче́ние

прывыка́нне ср. привыка́ние; свыка́ние

прывыка́ць (да каго, чаго и с инф.) несов.

1. (приобретать привычку) привыка́ть (к кому, чему и с инф.);

2. привыка́ть (к кому, чему), свыка́ться (с кем, чем); (в новом месте, в новой среде — ещё) осва́иваться, прижива́ться;

3. привя́зываться (к кому, чему); привыка́ть (к кому, чему);

1-3 см. прывы́кнуць;

не п. — (каму) не привыка́ть (кому)

прывы́клы привы́кший

прывы́кнуць сов. (да каго, чаго и с инф.) сов.

1. (приобрести привычку) привы́кнуть (к кому, чему и с инф.);

п. устава́ць у сем гадзі́н — привы́кнуть встава́ть в семь часо́в;

п. куры́ць — привы́кнуть кури́ть;

2. привы́кнуть (к кому, чему), свы́кнуться (с кем, чем); (в новом месте, в новой среде — ещё) осво́иться, прижи́ться;

п. да абста́він — привы́кнуть к обстано́вке; свы́кнуться с обстано́вкой;

п. да но́вага го́рада — привы́кнуть к но́вому го́роду; осво́иться в но́вом го́роде;

3. привяза́ться (к кому, чему); привы́кнуть (к кому, чему);

саба́ка ~к да хло́пчыка — соба́ка привяза́лась к ма́льчику

прывы́чка ж. привы́чка; пова́дка;

до́брыя, дрэ́нныя ~кі — хоро́шие, плохи́е привы́чки;

пакі́нь гэ́тую ~ку — оста́вь э́ту привы́чку;

2. привы́чка, обы́чай, обыкнове́ние;

увайсці́ ў ~ку — войти́ в привы́чку (в обыкнове́ние)