перо́ в разн. знач. пяро́, -ра́ ср., мн. пёры, -раў, собир. пе́р’е, -р’я ср.;
стра́усовое перо́ стра́усавае пяро́;
перо́ руля́ пяро́ руля́;
торго́вля перо́м и пухо́м га́ндаль пе́р’ем і пу́хам;
ве́чное перо́ ве́чнае пяро́;
◊
про́ба пера́ спро́ба пяра́;
о́строе перо́ во́страе пяро́;
одни́м ро́счерком пера́ адны́м ро́счыркам пяра́;
взя́ться за перо́ узя́цца за пяро́;
что напи́сано перо́м, того́ не вы́рубишь топоро́м посл. сло́ва — ве́цер, а пісьмо́ — грунт; што напіса́на пяро́м, не вы́сечаш і сяке́рай;
ни пу́ха, ни пера́ лаўцу́ з аўцу́; дай, бо́жа, каб было́ ўсё го́жа.
перочи́нный / перочи́нный нож сцізо́рык.
перпендикуля́р мат. перпендыкуля́р, -ра м.;
перпендикуля́рно нареч. перпендыкуля́рна;
перпендикуля́рность перпендыкуля́рнасць, -ці ж.;
перпендикуля́рный перпендыкуля́рны.
перпе́туум-мо́биле перпе́туум-мо́біле нескл., ср.
перро́н ж.-д. перо́н, -на м.;
перс ист. перс, род. пе́рса м.