Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)

ПрадмоваСкарачэнніКніга ў PDF/DjVu

żonkil

м. бат. жоўты нарцыc (Narcissus jonquilla)

Żory

мн. г. Жоры

żorżeta

ж. тэкст. жаржэт

żółcić

незак. жаўціць

żółcieć

незак. жаўцець

żółcień

м. бат. куркума (Curcuma L.)

żółciowy

жоўцевы;

woreczek żółciowy — жоўцевы пузыр

żółcizna

ж. жаўцізна

żółć

ж.

1. жоўць;

2. перан. жоўць; злосць;

3. золата (пра колер)

żółknąć

żółkną|ć

незак.

1. жоўкнуць, жухнуць;

trawy żółknąć od słońca — травы жоўкнуць ад сонца;

2. жаўцець;

palce mi żółknąć od tytoniu — у мяне пальцы жаўцеюць ад тытуню