cudny
цудоўны
cudo
н. разм. цуд;
ta dziewczyna to cudo — гэтая дзяўчына проста цуд
cudotwórca
м. цудатворац; цудатворца
cudotwórczy
цудатворны
cudownie
цудоўна
cudowny
цудоўны;
~e dziecko — цудоўнае дзіця; вундэркінд
Cudzeniszki
мн. в. Цудзенішкі
cudzołożnica
ж. пралюбадзейка
cudzołożyć
незак. пралюбадзейнічаць;
cudzołóstwo
н. пралюбадзейства