дзьму́хаць
Verbum
анлайнавы слоўнікдзьму́хнуць
дзьму́цца
дзьмуць
◊ і ў вус (сабе́) не дзьме — и в ус (себе́) не ду́ет;
куды́ ве́цер дзьме — куда́ ве́тер ду́ет;
дз. у сваю́ дуду́ — гнуть своё
дзюб
дзю́ба
1. (у птицы) клюв
2. остриё
◊ з камары́ную ~бу — с гу́лькин нос
дзюбану́ць
дзюба́сты,
дзюба́ты
1. с дли́нным клю́вом;
2. с дли́нным (о́стрым) вы́ступом
дзю́бацца