здрабне́ць сов. измельча́ть; обмельча́ть
здрабні́цца сов. измельчи́ться
здрабні́ць сов. измельчи́ть
здрабня́цца несов., возвр., страд. измельча́ться
здрабня́ць несов. измельчать
здра́да ж. изме́на; преда́тельство ср.
здра́джаны пре́данный; см. здра́дзіць 1
здра́джваць (каму, чаму) несов.
1. изменя́ть; предава́ть (кого, что);
2. перен. изменя́ть;
1, 2 см. здра́дзіць
здра́дзіць (каму, чаму) сов.
1. измени́ть; преда́ть (кого, что);
з. радзі́ме — измени́ть ро́дине;
з. дру́жбе — измени́ть дру́жбе;
з. ле́пшаму ся́бру — преда́ть лу́чшего дру́га;
2. перен. измени́ть;
шча́сце ~дзіла яму́ — сча́стье измени́ло ему́;
па́мяць ~дзіла ёй — па́мять измени́ла ей