corner
[ˈkɔrnər]
1.
n.
1) куто́к -ка́ m.
2) кут -а́ m., ву́гал -ла́ m.
to stand in the corner — стая́ць у куце́
3) рог -у m. (ву́ліцы)
on the corner of two streets — на рагу́ дзьвюх ву́ліцаў
4) заку́так -ка m.
5) безвыхо́днае стано́вішча
to drive into a corner — загна́ць у кут
6) манапо́лія f.
2.
adj.
рагавы́, ку́тні
a corner house — рагавы́ дом
a corner table — ку́тні стол
3.
v.t.
1)
а) ста́віць у кут
б) прыпе́рці да сьцяны́
2) завярну́ць за рог
3) скупля́ць тава́ры з мэ́тай спэкуля́цыі
•
- around the corner
- cut corners
- paint oneself into a corner
- the four corners of the world
cornerstone
[ˈkɔrnərstoʊn]
n.
1) наро́жны ка́мень
2) Figur. фунда́мэнт -у, падму́рак -ку, грунт -у m., асно́ва f.
cornet
I [kɔrˈnet]
n.
1) Mus. карнэ́т -а m.
2) папяро́вы мяшэ́чак -кліно́к
II [ˈkɔrnɪt]
n.
чапе́ц мана́шкі
cornflower
[ˈkɔrn,flaʊr]
n.
васілёк -ька́ m., вало́шка f.