ра́ди предлог с род. дзе́ля (каго, чаго);

шу́тки ра́ди дзе́ля жа́рту.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

дзе́ля предлог с род. ра́ди, для; (с целью чего-л. — ещё) из-за;

я зраблю́ гэ́та дз. вас — я сде́лаю э́то ра́ди (для) вас;

дз. кава́лка хле́ба — из-за (ра́ди) куска́ хле́ба;

дз. сме́ху — сме́ха ра́ди

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

напрамі́лы: н. бог христо́м-бо́гом, ра́ди бо́га

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

Ра́дзі прыназ. ’з-за’ (Ян., ТС), ра́дзі, ра́ді ’з прычыны, дзеля’ (Сл. ПЗБ). Архаізм, магчыма другаснае запазычанне з рус. ра́ди ’з-за’, ’з мэтай чаго-небудзь’. Укр. ра́ди, зара́ди, славен. zaradi, серб. ра̑ди, харв. rȁdi, балг. заради́, старое ради, макед. поради, заради, ст.-слав. ради. Да прасл. *radi, якое лічыцца прамым пранікненнем ст.-перс. rādiy ’тс’ (Мартынаў, Становление, 37); іншыя разглядаюць іх як акамянелыя формы лакатыва нейкага назоўніка з тым жа і.-е. коранем (Чарных, 2, 93); паводле Глухака (515), утварэнне ад асновы на i прасл. *radь ж. р., суадноснага з прыметнікам *radъ (гл. рады) па тыпу дзе́ля: дзе́ла (гл.), лац. causā: causa ’справа, праца’ і пад. Аўтары ESJSt (12, 744) схіляюцца да непасрэднай сувязі з *raditi/roditi ’дбаць, старацца’ (гл. рад2).

Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (1978-2017)

Христос рел. Хрысто́с, род. Хрыста́;

Христа́ ра́ди Бо́гам прашу́;

проси́ть Христа́ ра́ди жабрава́ць, хадзі́ць па мі́ласці;

Христос с ним (ни́ми) уст. Бог з ім (і́мі);

Христос с тобо́й уст. Бог з табо́й;

как у Христа́ за па́зухой як за Бо́гам; як у Бо́га за плячы́ма (за пе́ччу); як у ма́тчыным жываце́.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

специа́льно нареч.

1. (присуще той или иной специальности) спецыя́льна;

кни́га напи́сана сли́шком специа́льно кні́га напі́сана зана́дта спецыя́льна;

2. (нарочито, ради чего-л.) разг. спецыя́льна, знаро́к;

я пришёл специа́льно для встре́чи с ва́ми я прыйшо́ў спецыя́льна (знаро́к) для сустрэ́чы з ва́мі.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

про предлог с вин.

1. пра (каго, што); аб (кім, чым);

говори́ть про кого́-л. гавары́ць пра каго́е́будзь;

2. (для, ради) для (каго, чаго);

э́то не про тебя́ пи́сано разг. гэ́та не для цябе́ пі́сана;

про себя́ сам сабе́; (тихо) паці́ху;

ду́мать (чита́ть) про себя́ ду́маць (чыта́ць) сам сабе́;

про запа́с у запа́с;

ни за что ни про что без дай прычы́ны.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

фо́рма

1. в разн. знач. фо́рма, -мы ж.;

в фо́рме ша́ра у фо́рме ша́ра;

фо́рма и содержа́ние фо́рма і змест;

пара́дная фо́рма пара́дная фо́рма;

спорти́вная фо́рма спарты́ўная фо́рма;

по фо́рме па фо́рме;

расти́тельные и живо́тные фо́рмы органи́змов раслі́нныя і жывёльныя фо́рмы аргані́змаў;

граммати́ческие фо́рмы граматы́чныя фо́рмы;

2. / фо́рмы (очертания фигуры) фо́рмы, -маў ед. нет;

по всей фо́рме па ўсёй фо́рме;

ра́ди фо́рмы дзе́ля фо́рмы.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

иску́сство

1. маста́цтва, -ва ср.;

прикладно́е иску́сство прыкладно́е маста́цтва;

произведе́ния иску́сства тво́ры маста́цтва;

Управле́ние по дела́м иску́сств Упраўле́нне па спра́вах маста́цтваў;

иску́сство для (ра́ди) иску́сства маста́цтва дзе́ля маста́цтва;

2. (мастерство) майстэ́рства, -ва ср.; (умение) уме́льства, -ва ср.;

вое́нное иску́сство вае́ннае майстэ́рства;

поварско́е иску́сство куха́рскае майстэ́рства (уме́льства);

типогра́фское иску́сство друка́рскае майстэ́рства;

владе́ть иску́сством шитья́ вало́даць майстэ́рствам шыцця́;

иску́сство руково́дства майстэ́рства кіраўні́цтва;

из любви́ к иску́сству з любві́ да маста́цтва.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

бог Бог, род. Бо́га м.;

бог зна́ет, бог весть бог ве́дае, хто яго́ ве́дае;

не дай (изба́ви, не приведи́) бог не дай бог, крый бо́жа, барані́ бо́жа;

сла́ва бо́гу дзя́куй бо́гу;

ра́ди бо́га бо́гам прашу́ (про́сім);

не бог весть како́й не бог ве́дае які́, не ве́льмі што;

дай бог дай бог, каб бог даў;

побо́йся (побо́йтесь) бо́га пабо́йся (пабо́йцеся) бо́га;

с бо́гом з бо́гам;

как бог на́ душу поло́жит як (яму́, ёй, ім) узду́маецца;

одному́ бо́гу изве́стно адзі́н бог ве́дае.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)