ра́ди предлог с род. дзе́ля (каго, чаго);
шу́тки ра́ди дзе́ля жа́рту.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
ради
Том: 29, старонка: 434.
Гістарычны слоўнік беларускай мовы (1982–2017)
дзе́ля предлог с род. ра́ди, для; (с целью чего-л. — ещё) из-за;
я зраблю́ гэ́та дз. вас — я сде́лаю э́то ра́ди (для) вас;
дз. кава́лка хле́ба — из-за (ра́ди) куска́ хле́ба;
◊ дз. сме́ху — сме́ха ра́ди
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
напрамі́лы: н. бог христо́м-бо́гом, ра́ди бо́га
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Ра́дзі прыназ. ’з-за’ (Ян., ТС), ра́дзі, ра́ді ’з прычыны, дзеля’ (Сл. ПЗБ). Архаізм, магчыма другаснае запазычанне з рус. ра́ди ’з-за’, ’з мэтай чаго-небудзь’. Укр. ра́ди, зара́ди, славен. zaradi, серб. ра̑ди, харв. rȁdi, балг. заради́, старое ради, макед. поради, заради, ст.-слав. ради. Да прасл. *radi, якое лічыцца прамым пранікненнем ст.-перс. rādiy ’тс’ (Мартынаў, Становление, 37); іншыя разглядаюць іх як акамянелыя формы лакатыва нейкага назоўніка з тым жа і.-е. коранем (Чарных, 2, 93); паводле Глухака (515), утварэнне ад асновы на i прасл. *radь ж. р., суадноснага з прыметнікам *radъ (гл. рады) па тыпу дзе́ля: дзе́ла (гл.), лац. causā: causa ’справа, праца’ і пад. Аўтары ESJSt (12, 744) схіляюцца да непасрэднай сувязі з *raditi/roditi ’дбаць, старацца’ (гл. рад 2).
Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (1978-2017)
Duro flagello mens docetur rectius
Модным бізуном хутчэй навучыш розуму.
Крепкой плетью быстрее научишь уму-разуму.
бел. Біты сабака здалёк бачыць кіёк. Не пабаяўся ківа ‒ пабаішся кія.
рус. Палка нема, а даст ума. За дело побить ‒ уму-разуму учить. Лоза хоть и мука, да впредь наука. Учить дураков ‒ не жалеть кулаков. Бьют не ради мученья, а ради ученья. Кнут не мучит, а добру учит. Кого слова не берут, с того шкуру сдерут.
фр. Qui aime bien châtie bien (Кого очень люблю, [того] и наказываю).
англ. Spare the rod and spoil the child (Пожалей палку ‒ испортишь дитя).
нем. Wer nicht geschunden wird, der nicht erzogen (Кого не мучают, того не воспитывают).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Христос рел. Хрысто́с, род. Хрыста́;
◊
Христа́ ра́ди Бо́гам прашу́;
проси́ть Христа́ ра́ди жабрава́ць, хадзі́ць па мі́ласці;
Христос с ним (ни́ми) уст. Бог з ім (і́мі);
Христос с тобо́й уст. Бог з табо́й;
как у Христа́ за па́зухой як за Бо́гам; як у Бо́га за плячы́ма (за пе́ччу); як у ма́тчыным жываце́.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Magno cum conatu magnas nudas
Вялікія намаганні дзеля вялікіх дробязяў [рабіць].
Большие усилия ради больших пустяков [предпринимать].
бел. За мухай не ганяйся з абухам. За камаром не ганяйся з тапаром.
рус. Стрелять из пушки по воробьям. На комара с рогатиной. Гоняться за мухой с обухом.
фр. Prendre une massue pour tuer une mouche (Взять дубину, чтобы убить муху). Tirer sa poudre aux moineaux (Стрелять по воробьям).
англ. Take not a musket to kill a butterfly (He бери мушкет, чтобы убить бабочку).
нем. Spatzen schießt man nicht mit Kanonen (По воробьям не стреляют из пушек).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
специа́льно нареч.
1. (присуще той или иной специальности) спецыя́льна;
кни́га напи́сана сли́шком специа́льно кні́га напі́сана зана́дта спецыя́льна;
2. (нарочито, ради чего-л.) разг. спецыя́льна, знаро́к;
я пришёл специа́льно для встре́чи с ва́ми я прыйшо́ў спецыя́льна (знаро́к) для сустрэ́чы з ва́мі.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
про предлог с вин.
1. пра (каго, што); аб (кім, чым);
говори́ть про кого́-л. гавары́ць пра каго́-не́будзь;
2. (для, ради) для (каго, чаго);
э́то не про тебя́ пи́сано разг. гэ́та не для цябе́ пі́сана;
◊
про себя́ сам сабе́; (тихо) паці́ху;
ду́мать (чита́ть) про себя́ ду́маць (чыта́ць) сам сабе́;
про запа́с у запа́с;
ни за что ни про что без дай прычы́ны.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)