сціха́ць, сці́хнуць
1. (супакоіцца) sich berúhigen;
2. (замоўкнуць) still wérden, verstúmmen
3. (спыніцца, аслабець) áufhören
ве́цер
дождж
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
сціха́ць, сці́хнуць
1. (супакоіцца) sich berúhigen;
2. (замоўкнуць) still wérden, verstúmmen
3. (спыніцца, аслабець) áufhören
ве́цер
дождж
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
erstérben
der Lärm erstárb шум паво́лі
Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.)
Wínd
der ~ hat sich áufgemacht падняўся ве́цер;
der Wind hat sich gelégt ве́цер
bei ~ und Wétter у непаго́ду [не́пагадзь];
das Wild hat den Jäger im ~ дзічы́на чу́е паляўні́чага;
mit dem ~ ségeln
das ist ~ in séine Ségel
~ wíssen
den Mántel nach dem ~e hängen
~ von
in den ~ réden, Wórte in den ~ stréuen кі́даць сло́вы на ве́цер, гавары́ць упусту́ю [дарэ́мна];
viel ~ wégen éiner Sáche (
lasst euch erst mal den ~ um die Náse wéhen!
Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.)