иждивенец
утрыманец, -нца муж.
иждивение
ср.
1) утрыманне, -ння ср.
2) (средства) уст. кошт, род. кошту муж.
иждивением кого (чьим) — коштам чыім
иждивенка
утрыманка, -кі жен.
иждивенский
утрыманскі
иждивенство
утрыманства, -ва ср.