привычка
прывычка, -кі жен., звычка, -кі жен.
привычность
прывычнасць, -ці жен., звычнасць, -ці жен.
привычный
1) (ставший привычкой) прывычны
(обычный) звычны, звычайны
привычный образ жизни — прывычны (звычны, звычайны) спосаб жыцця
привычное явление — звычайная (прывычная) з’ява
2) (привыкший) звыклы, прызвычаены
он человек привычный — ён чалавек звыклы
привычный конь — прызвычаены (звыклы) конь
привядать
несовер. (паступова) вянуць
привязанность
жен.
1) (о чувстве — расположение) прыхільнасць, -ці жен.
(симпатия) сімпатыя, -тыі жен.
(любовь) любасць, -ці жен., любоў, -бові и -бві жен., замілаванне, -ння ср.
(преданность) адданасць, -ці жен.
привязанность к семье — любоў да сям’і, адданасць сям’і
2) (о человеке или предмете) упадабанне, -ння ср., упадоба, -бы жен.
(симпатия) сімпатыя, -тыі жен.
(любовь) любоў, -бові и -бві жен., замілаванне, -ння ср.
(любимец) улюбёнец, -нца муж., (любимица) улюбёнка, -кі жен.
книга — моя давнишняя привязанность — кніга — мая даўняя упадоба (любоў)
она — его старая привязанность — яна — яго старая сімпатыя (любоў)
привязанный
1) прич. прывязаны
2) прич. стр., архит. прывязаны
3) прил. (преданный) адданы
(расположенный) прыхільны
привязать
совер.
1) прывязаць, мног. папрывязваць
2) стр., архит. прывязаць
3) перен. (расположить, склонить к себе) схіліць
(вызвать, внушить чувство привязанности) выклікаць прыхільнасць (сімпатыю, любасць, любоў, замілаванне, адданасць)
(привлечь) прывабіць
привязаться
1) (привязать себя, прикрепиться) прывязацца
2) перен. (почувствовать привязанность) адчуць (займець) прыхільнасць (сімпатыю, любасць, любоў, замілаванне, адданасць)
(полюбить) палюбіць, упадабаць
(привыкнуть) прывыкнуць
3) (придраться, пристать) прычапіцца, прывязацца, прыдрацца
привязка
жен.
1) (действие) прывязванне, -ння ср., прывязка, -кі жен.
2) (то, что прикреплено к чему-либо узлом) прывязка, -кі жен.
3) стр., архит. прывязка, -кі жен.
привязка здания — прывязка будынка
4) (придирка) уст. прычэпка, -кі жен., прыдзірка, -кі жен.