Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)

ПрадмоваСкарачэнніКніга ў PDF/DjVu

ruń

ж. рунь, усходы

rupieciarnia

ж. склад старызны

rupiecie

н. старызна, хлам

Rupiejki

мн. в. Рупейкі

ruptura

ж. мед. грыжа

rura

ж.

1. труба;

rura wydechowa (wylotowa) — выхлапная труба;

2. (у стрэльбы, гарматы) руля

rurka

rurk|a

ж.

1. трубка; трубачка;

2. (у стрэльбы, гарматы) руля;

3. ~i мн. шчыпцы для плойкі валасоў;

~a włoskowata фізіял. капіляр; капілярная трубка

rurkować

незак. плоіць, гафрыраваць

rurkowaty

трубкаваты, трубчасты

rurociąg, ~u

м. трубаправод