Ангельска-беларускі слоўнік (В. Пашкевіч, 2006, класічны правапіс)

ПрадмоваСкарачэнніКніга ў PDF/DjVu

pail

[peɪl]

n.

вядро́ n.; вядзе́рца n.

paillasse, palliaze

[pæˈljæs]

n.

сяньні́к сеньніка́ m.

pain

[peɪn]

1.

n.

боль -ю m., цярпе́ньне n.

to be in pain — адчува́ць боль; цярпе́ць

a sharp pain in one’s back — во́стры боль у сьпі́не

on or under pain of — пад пагро́зай чаго́-н.

pain in the neck, Sl. — даку́члівы чалаве́к або́ рэч

2.

v.

1) рабі́ць балю́ча, спрычыня́ць боль; му́чыць каго́

2) бале́ць

- pains

pained

[peɪnd]

adj.

1) пакры́ўджаны; засму́чаны

2) збале́лы, спаку́таваны, зму́чаны

a pained face — зму́чаны твар

painful

[ˈpeɪnfəl]

adj.

1) балю́чы; непрые́мны, клапатлі́вы

a painful illness — бале́сная хваро́ба

a painful problem — балю́чае пыта́ньне

a painful duty — непрые́мны абавя́зак

2) цяжкі́

painfully

[ˈpeɪnfəli]

adv.

балю́ча

painkiller

[ˈpeɪn,kilər]

n.

болеспато́льны або́ болесуцяша́льны сро́дак

painkilling

[ˈpeɪnkilɪŋ]

adj.

болеспато́льны, болесуцяша́льны

painless

[ˈpeɪnləs]

adj.

безбале́сны, бяз бо́лю

painlessly

[ˈpeɪnləsli]

adv.

безбале́сна