занести́ сов.
1. в разн. знач. зане́сці, мног. пазано́сіць;
занеси́ кни́гу това́рищу занясі́ кні́гу тава́рышу;
занеси́ э́то в ко́мнату занясі́ гэ́та ў пако́й;
чёрт меня́ сюда́ занёс чорт мяне́ сюды́ занёс;
2. (песком) зане́сці, мног. пазано́сіць, засы́паць, мног. пазасыпа́ць; (снегом) зане́сці, мног. пазано́сіць, заме́сці, мног. пазамята́ць;
3. (внести, вписать) зане́сці, мног. пазано́сіць, уне́сці, мног. паўно́сіць, упіса́ць, мног. паўпі́сваць, запіса́ць, мног. пазапі́сваць;
4. (поднять для какого-л. действия, замахнуться) узня́ць, замахну́цца, наме́рыцца;
занести́ топо́р узня́ць тапо́р (замахну́цца тапаро́м);
занести́ но́гу узня́ць нагу́ (наме́рыцца ступі́ць);
5. безл., прям., перен. зане́сці, мног. пазано́сіць;
вон куда́ его́ занесло́ вунь куды́ яго́ зане́сла.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
следI след, род. сле́ду м.;
за́ячий след за́ячы (зае́чы) след;
следы́ слёз сляды́ слёз;
следы́ преступле́ния сляды́ злачы́нства;
навести́ на след наве́сці на след;
◊
напа́сть на след напа́сці на след;
идти́ по чьи́м-л. следа́м ісці́ па чыі́х-не́будзь сляда́х;
по све́жим следа́м па све́жых сляда́х;
его́ и след просты́л яго́ і след прасты́ў;
замести́ (запу́тать) следы́ заме́сці (зблы́таць, загла́дзіць) сляды́;
не оста́лось и следа́ не застало́ся і сле́ду;
и следа нет і сле́ду няма́;
след в след след у след;
без следа без сле́ду;
по горя́чим следа́м па гара́чых сляда́х;
пу́тать следы́ блы́таць сляды́.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
след I (род. сле́ду) м., в разн. знач. след;
за́ячы с. — за́ячий след;
сляды́ слёз — следы́ слёз;
сляды́ злачы́нства — следы́ преступле́ния;
◊ наве́сці на с. — навести́ на след;
напа́сці на с. — напа́сть на след;
(і) с. прасты́ў (прапа́ў) — (и) след просты́л (пропа́л);
заме́сці (заблы́таць) сляды́ — замести́ (запу́тать) следы́;
ісці́ па сляда́х — (чыіх) идти́ по следа́м (чьим);
і сле́ду не застало́ся (няма́) — и следа́ не оста́лось (нет);
па гара́чых (све́жых) сляда́х — по горя́чим (све́жим) следа́м;
узя́ць с. — взять след;
с. у с. — след в след;
лаві́ць бягу́чага во́ўка с. — иска́ть ве́тра в по́ле
след II: а) як с. как след, как сле́дует; б) не с. не след, не сле́дует, не до́лжно
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
след м.
1. (адбітак) Spur f -, -en; Fúßspur f, Fúß(s)tapfe f -, -n, Fúß(s)tápfen m -s, - (нагі);
след ад ко́лаў Rádspur f;
ісці́ па чыіх-н. сляда́х in j-s Fúß(s)tapfen tréten*;
2. паляўн. Fährte f -, -n;
ісці́ па следзе die Fährte verfólgen, der Fährte fólgen;
згубі́ць след von der Fährte ábkommen*;
3. перан. Spur f -, -en;
сляды́ старажы́тнай культу́ры die Spúren éiner álten Kultúr;
знайсці́ сляды́ злачы́нства юрыд. éinem Verbréchen auf die Spur kómmen* [auf der Spur sein];
◊
заме́сці сляды́ die Spúren verwíschen;
пакі́нуць сляды́ на чым-н. auf etw. (A) ábfärben;
па гара́чых сляда́х auf fríscher Fährte [héißer Spur];
зні́кнуць без сле́ду spúrlos verschwínden*;
ад яго́ і след прасты́ў er war auf und davón, er ist (längst) über alle Bérge; er ist weit weg;
як след wie es sich gehört
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)