Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Verbum
анлайнавы слоўнікзаблы́таць
◊ з. сляды́ —
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
перамудрава́ць
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
перамудраге́ліць
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
ублы́таць
1. впу́тать,
2. опу́тать, обвяза́ть; обмота́ть;
3.
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
перемудри́ть
1. (осложнить,
2. (превзойти в мудрости)
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
пазаблы́тваць
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
следI след,
за́ячий след за́ячы (зае́чы) след;
следы́ слёз сляды́ слёз;
следы́ преступле́ния сляды́ злачы́нства;
навести́ на след наве́сці на след;
◊
напа́сть на след напа́сці на след;
идти́ по чьи́м-л. следа́м ісці́ па чыі́х-не́будзь сляда́х;
по све́жим следа́м па све́жых сляда́х;
его́ и след просты́л яго́ і след прасты́ў;
замести́ (
не оста́лось и следа́ не застало́ся і сле́ду;
и следа нет і сле́ду няма́;
след в след след у след;
без следа без сле́ду;
по горя́чим следа́м па гара́чых сляда́х;
пу́тать следы́ блы́таць сляды́.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
збіць
1. (ударом сдвинуть) сбить; (заставить упасть — ещё) сшиби́ть;
2. (соединить) скрепи́ть, сбить, сколоти́ть;
3. (с ног) сбить, свали́ть;
4. (сильно отколотить) изби́ть; исколоти́ть;
5. (повредить кожу на пальце, локте и т.п.) ссади́ть;
6. (скривить на сторону) сбить, сверну́ть, свороти́ть; (каблуки — ещё) стопта́ть;
7. (оттеснить) сбить;
8. (
9. (снизить цену) сбить;
10. (масло) сбить; напа́хтать;
◊ з. го́нар — сбить спесь;
з. з панталы́ку — сбить с панталы́ку; сбить с то́лку;
но́гі з. — но́ги отби́ть;
з. з даро́гі — сбить с пути́;
з. на го́ркі я́блык — изби́ть до полусме́рти;
з. пы́ху — (каму) сба́вить спе́си (кому)
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
след I (
◊ наве́сці на с. — навести́ на след;
напа́сці на с. — напа́сть на след;
(і) с. прасты́ў (прапа́ў) — (и) след просты́л (пропа́л);
заме́сці (заблы́таць) сляды́ — замести́ (
ісці́ па сляда́х — (чыіх) идти́ по следа́м (чьим);
і сле́ду не застало́ся (няма́) — и следа́ не оста́лось (нет);
па гара́чых (све́жых) сляда́х — по горя́чим (све́жим) следа́м;
узя́ць с. — взять след;
с. у с. — след в след;
лаві́ць бягу́чага во́ўка с. — иска́ть ве́тра в по́ле
след II: а) як с. как след, как сле́дует; б) не с. не след, не сле́дует, не до́лжно
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)