прыда́ць канц.
1. zúgeben* vt, hinzúfügen vt, zúlegen vt; zúteilen vt, unterstéllen vt (вайск.);
2. (сэнс і г. д.) verléihen* vt, gében* vt;
прыда́ць другі́ сэнс éinen ánderen Sinn verléihen*;
прыда́ць значэ́нне Bedéutung béimessen*
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)