schá ffen II
1. vi рабі́ ць, працава́ ць;
die Há usfrau schá ffte den gá nzen Tag гаспады́ ня ўвесь дзень была́ ў кло́ паце;
er hat viel zu ~ у яго́ мно́ га рабо́ ты;
j-m viel zu ~ má chen рабі́ ць [дастаўля́ ць] каму́ -н. мно́ га кло́ пату;
sich (D ) mit etw. (D ) zu ~ má chen важда́ цца з чым-н. ; заня́ цца чым-н.
2. vt
1) рабі́ ць, спраўля́ цца з чым-н. ;
wir ~ es мы з гэ́ тым спра́ вімся;
Hilfe ~ дапамага́ ць, ака́ зваць дапамо́ гу
2) дастаўля́ ць (куды-н. );
etw. zur Sté lle ~ даста́ віць што-н. на ме́ сца
3) дастава́ ць, здабыва́ ць;
etw. zu é ssen ~ здабы́ ць што-н. з’е́ сці
4) прыма́ ць, прыбіра́ ць; ліквідава́ ць;
j-n , [etw. ] aus dem Wé ge ~ прыбра́ ць каго́ -н. , што-н. з даро́ гі;
etw. beisé ite ~ разм. прысво́ іць сабе́ што-н. (несумленным шляхам );
sich (D ) j-n vom Há lse ~ адвяза́ цца [адчапі́ цца] ад каго́ -н.
5) наво́ дзіць, устанаўля́ ць;
Ó rdnung ~ наве́ сці пара́ дак;
Rú he ~ устанавіць цішыню́
Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.)
sé hen *
1. vi глядзе́ ць, ба́ чыць;
in den Spí egel ~ глядзе́ ць у люстэ́ рка;
in die Só nne ~ глядзе́ ць на со́ нца;
aus dem Fé nster [durch das Fé nster (hiná us)] ~ глядзе́ ць з акна́ ;
sich nach j-m fast blind ~, sich (D ) die Á ugen aus dem Kó pf(e) ~ праглядзе́ ць усе́ во́ чы;
j-m ähnlich ~ быць падо́ бным на каго́ -н. ;
nach dem Ré chten ~ глядзе́ ць за пара́ дкам;
er lässt sich (D ) nicht in die Ká rten ~ ён не выдае́ сваі́ х пла́ наў
2. vt ба́ чыць;
scharf ~ до́ бра ба́ чыць, быць зо́ ркім;
~ lá ssen* пака́ зваць;
sich ~ lá ssen* пака́ звацца;
ich há be ihn kó mmen ~ я ба́ чыў, як ён прыйшо́ ў;
sé he ich ré cht? каго́ [што] я ба́ чу?;
er sah sich gezwú ngen, das zu tun ён быў вы́ мушаны гэ́ та зрабі́ ць;
er sieht es gern, wenn man pünktlich ist ён лю́ біць пунктуа́ льнасць;
◊
wé iße Mäuse ~ ≅ напі́ цца, набра́ цца як жа́ ба бало́ та;
er sieht Gespé nster яму́ ўсё мро́ іцца
3. ~, sich ба́ чыцца, сустрака́ цца
Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.)
спусці́ ць
1. hinú nterlassen* vt (у напрамку ад таго, хто гаворыць ); herú nterlassen* vt , herá blassen* vt (у напрамку да таго, хто гаворыць ); тэх. á bsenken vt ;
спусці́ ць сцяг die Flá gge é inholen [ní ederholen, é inziehen* , stré ichen* ];
2.:
спец. спусці́ ць су́ дна са ста́ пеля ein Schiff vom Stá pel lá ufen lá ssen* ;
спусці́ ць шлю́ пку ein Boot á ussetzen [zu Wá sser lá ssen* , fí eren];
3. (выпусціць ) ló slassen* аддз. vt ;
спусці́ ць саба́ ку з ланцуга́ den Hund von der Ké tte ló slassen* ;
спусці́ ць саба́ к на каго -н. die Hú nde auf j-n hé tzen;
спусці́ ць ваду́ das Wá sser á blassen* ;
спусці́ ць бало́ н den Ballon [ba´lõ:] á blassen* ;
4. разм. (патраціць ):
спусці́ ць гро́ шы das Geld dú rchbringen* [verschlé udern];
5. разм. (дараваць ):
спусці́ ць каму -н. што -н. j-m etw. dú rchgehen lá ssen*
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
глядзе́ ць
1. schá uen vi ; gú cken vi (разм. ); blí cken vi (на каго -н. auf A ); á nsehen* vt ; zú sehen* vi (D ) (на тое , што здзяйсняецца );
2. (пра вокны ) Á ussicht há ben, blí cken vi , schá uen vi (куды -н. auf A );
3. разм. (мець выгляд ) á ussehen* vi ;
глядзе́ ць геро́ ем wie ein Held á ussehen* ;
4. (прыглядаць ) Acht geben* , á ufpassen (за кім -н. auf A );
глядзе́ ць за дзе́ цьмі auf die Kí nder á ufpassen [Acht geben* , á chten];
◊
глядзе́ ць ва ўсе во́ чы auf der Hut sein, kein Á uge von etw. (D ) wé nden; á ufmerksam zú sehen* , die Á ugen nicht á bwenden können* , ganz Á uge sein;
глядзе́ ць праз па́ льцы ein Á uge zú drücken;
няма́ чаго́ на яго́ глядзе́ ць! an ihm [an dem] gibt es nichts Besó nderes!
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
чо́ рны schwarz;
хадзі́ ць у чо́ рным sich schwarz klé iden, in Schwarz geklé idet sein;
чо́ рны хлеб Schwá rzbrot n -(e)s; Ró ggenbrot n ;
2. перан. schwarz, ú nheilvoll;
чо́ рная няўдзя́ чнасць schnöder Ú ndank;
чо́ рныя ду́ мкі schwá rze [schwé re] Gedá nken;
чо́ рная спра́ ва ein fí nsteres Werk, é ine böse [schlí mme] Tat;
чо́ рная металу́ ргія É isenmetallurgie f -, Schwá rzmetallurgie f -;
чо́ рны двор Hí nterhof m -(e)s, -höfe;
чо́ рны ход Küchenaufgang m -(e)s, -gänge;
чо́ рная ле́ свіца Hí ntertreppe f -, -n;
чо́ рны лес Lá ubwald m -(e)s, -wälder;
◊
трыма́ ць каго -н. у чо́ рным це́ ле j-n kurz [streng, knapp] há lten* ;
на чо́ рны дзень für den Nó tfall;
адкла́ сці гро́ шы на чо́ рны дзень Geld auf die hó he Ká nte lé gen;
чо́ рным па бе́ лым schwarz auf weiß
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
звярну́ ць
1. (убок ) é inbiegen* vi (s ); á bbiegen* vi (s );
звярну́ ць у заву́ лак in é ine Né benstraße [Gá sse] é inbiegen* ;
2. разм. (зрушыць , скінуць што-н цяжкае ) wé gwälzen vt , herú nterwälzen vt ;
3. (пералажыць віну на другога ) j-m die Schuld in die Schú he schí eben* ;
4. (нядбайна скінуць у адно месца ) zusá mmenwerfen* vt ; á ufhäufen vt ;
5. (аддаць назад ) á bgeben* vt , zurückgeben* vt ;
6.:
звярну́ ць чыю-н ува́ гу на каго -н. , на што -н. j-n á ufmerksam auf j-n , auf etw. (A ) má chen; die Á ufmerksamkeit auf j-n , auf etw. (A ) rí chten, sein Á ugenmerk auf j-n , auf etw. (A ) rí chten; etw. beá chten, auf etw. á chten;
◊
звярну́ ць шы́ ю разм. das Gení ck [den Hals] bré chen* ; den Hals ú mdrehen
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
рабо́ та ж.
1. (дзеянне, занятак ) Á rbeit f -, -en; Betrí eb m -(e)s, -e; Werk n -(e)s (справа ; твор );
дакла́ дная рабо́ та Präzisió nsarbeit f ;
рабо́ та паво́ дле гра́ фіка Á rbeit nach dem Tá gesplan [Schí chtplan];
рабо́ та паво́ дле кантра́ кту Á rbeit laut [nach] Vertrá g;
рабо́ та па на́ йму Verdí ngung als Ló hnarbeiter;
2. (прадукт працы ) Á rbeit f -, -en; Lé istung f -, -en (твор );
3. мн. рабо́ ты Á rbeiten pl , Betrí eb m -(e)s;
авары́ йныя рабо́ ты Bé rgungsarbeiten pl ;
пагру́ зачныя рабо́ ты Lá dearbeiten pl ;
перава́ лачныя рабо́ ты Ú mladearbeiten pl ;
прае́ ктна-канстру́ ктарскія рабо́ ты Projektí erungs- und Konstruktió nsarbeiten pl ;
рабо́ ты пу́ ску-нала́ дкі É inrichtungs- und Inbetrí ebnahmearbeiten pl ;
разгру́ зачныя рабо́ ты Á usladearbeiten pl ;
ратаўні́ чыя рабо́ ты Ré ttungsarbeiten pl ; Bé rgungsarbeiten pl ;
◊
узя́ ць каго -н у рабо́ ту разм. j-n ins Gebé t né hmen*
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
раху́ нак м. бухг. , тс. перан. Kó nto n -s, -ten і -s; Ré chnung f -, -en;
асабо́ вы раху́ нак persönliches Kó nto;
разліко́ вы раху́ нак Verrechnungskonto n ;
пазыко́ вы раху́ нак Dá rlehenskonto n ;
раху́ нак ру́ ху капіта́ лаў Kapitá lverrechnungsbilanz f -, -en;
бягу́ чы раху́ нак lá ufende Ré chnung [Kó nto n ];
адкры́ ць раху́ нак ein Kó nto eröffnen;
заплаці́ ць па раху́ нку die Ré chnung beglé ichen* [bezá hlen];
◊
быць у каго -н. на до́ брым раху́ нку bei j-m gut á ngeschrieben sein, bei j-m é inen Stein im Brett há ben;
зве́ сці раху́ нкі з кім -н. mit j-m á brechnen, sé ine Ré chnung mit j-m má chen;
жыць на чужы́ раху́ нак auf fré mde Kó sten leben;
◊
мне трэ́ ба зве́ сці з ім раху́ нкі ich habe ein Hühnchen mit ihm zu rú pfen
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
выдава́ ць
1. á bliefern vt ; übergé ben* vt , á ushändigen vt (уручаць ); verá breichen vt , verá bfolgen vt (забеспячэнне і г. д. ); erté ilen vt , á usstellen vt (дакумент ); á usleihen* vt (кнігу ў біліятэцы );
выдава́ ць па́ шпарт é inen Pass á usstellen;
выдава́ ць ава́ нс Vó rschuss zá hlen;
выдава́ ць зарабо́ тную пла́ ту den Lohn á uszahlen;
выдава́ ць на ру́ кі á ushändigen;
2. (злачынца ) á usliefern vt ;
3. (здрадзіць ) verrá ten* vt , pré isgeben* аддз. vt ;
4. (давесці да ведама публікі ) offenbá ren vt , enthüllen vt , verrá ten* vt ;
выдава́ ць свае́ наме́ ры sé ine Á bsichten offenbá ren (part II offenbá rt і geoffenbá rt);
выдава́ ць сябе́ sich verrá ten* ;
5. (за каго -н, за што -н. ) á usgeben* vt (für A );
6.:
выдава́ ць за́ муж verhé iraten vt ;
7. горн. :
выдава́ ць на гара́ (zutá ge) [zu Tá ge] fördern vt
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
ад прыназ.
1. von (D );
ліст ад бра́ та ein Brief vom Brú der;
ад пе́ ршага да апо́ шняга дня vom é rsten bis zum lé tzten Tag;
2. (y абарону ад каго -н. , чаго -н. ) gé gen (A ), vor (D );
сро́ дак ад ка́ шлю ein Mí ttel gé gen Hú sten;
схава́ цца ад дажджу́ sich vor dem Ré gen schützen;
3. (пры абазначэнні прычыны і г. д. ) von (D ), vor (D ), an (D );
дрыжа́ ць ад хо́ ладу vor Kälte zí ttern;
паме́ рці ад хваро́ бы an é iner Krá nkheit sté rben* ;
ад неадукава́ насці aus Má ngel an Bí ldung;
◊
ад мало́ га да вялі́ кага Groß und Klein; vom Größten bis zum Klé insten;
час ад ча́ су von Zeit zu Zeit;
ад імя́ im Ná men
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)