цячы́

1. fleßen* vi (s); strömen vi (h, s);

пот цячэ́ der Schwiß rnnt;

у мяне́ слі́нкі цяку́ць das Wsser läuft mir im Mnde zusmmen;

2. перан. (праходзіць) rnnen* vi (s); verrnnen* vi (s), verlufen* vi (s); verghen* vi (s); verfleßen* vi (s), verstrichen* vi (s);

час цячэ́ паво́льна die Zeit verrnnt lngsam;

дні цяку́ць за дня́мі es verstricht ein Tag um den nderen;

3. (прапускаць ваду) leck sein, Wsser drchlassen*;

бо́чка цячэ́ das Fass leckt [läuft, ist leck]

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс) 

цячэ́нне н.

1. Fleßen n -s, Strömen n -s;

2. (pyx вады, паветра, у напрамку) Strömung f -, -en;

уве́рх па цячэ́нні stromuf(wärts);

уні́з па цячэ́нні stromb(wärts);

су́праць цячэ́ння ggen den Strom (тс. перан.);

плы́сці па цячэ́нні mit dem Strom schwmmen*;

марско́е цячэ́нне Meresströmung f;

віхраво́е цячэ́нне спец. Wrbelstrom m -(e)s, -ströme, Wrbelströmung f, turbulnte Strömung;

паве́транае цячэ́нне Lftströmung f;

геагр. ве́рхняе цячэ́нне (ракі) berlauf m -(e)s;

ні́жняе цячэ́нне nterlauf m;

сярэ́дняе цячэ́нне Mttellauf m

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс) 

зачапі́ць, зачапля́ць

1. (падчапіць чым-н.) (er)grifen* vt, fsthaken аддз. vt, inhaken vt;

2. (закрануць) nstoßen* vt, strifen vt, hängen bliben*;

3. (неасцярожна штурхнуць і пад.) inhaken vt; stßen* vi (s) (за што-н. an A);

зачапі́ць за крэ́сла an inen Stuhl stßen*, über inen Stuhl stlpern;

4. перан. (закрануць у размове) strifen vt, berühren vt;

зачапі́ць пыта́нне ine Frge berühren [strifen];

зачапі́ць самалю́бства das Ehrgefühl verltzen [kränken];

зачапі́ць за жыво́е ine wnde Stlle berühren, den wnden Punkt trffen*

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс) 

Rde

f -, -n

1) мо́ва, размо́ва;

wovn ist die ~? пра што гаво́рка?;

es ist nicht der ~ wert аб гэ́тым не ва́рта гавары́ць;

es verschlg ihm die ~ перан. у яго́ адняло́ яздк

2) прамо́ва, дакла́д;

eine ~ hlten* выступа́ць з прамо́вай;

j-m in die ~ fllen* перапыня́ць каго́-н.

3) адка́знасць;

j-m ~ (und ntwort) sthen* дава́ць каму́-н. тлумачэ́нні [рабі́ць справазда́чу];

j-n zur ~ stllen прыця́гваць каго́-н. да адка́знасці

4) лінгв. мо́ва, мо́ўны стыль;

dirkte ~ про́стая мо́ва;

indirkte ~ уско́сная мо́ва

Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.) 

suer

1.

a

1) кі́слы; хім. кісло́тны

sure Grke — салёны aгуро́к

sure Milch — кі́слае малако́

2) перан. ця́жкі, нялёгкі

etw. mit surer Mühe erwrben* — здабы́ць што-н. ця́жкай пра́цай

◊ j-m das Lben ~ mchen — атру́чваць каму́-н. жыццё [існава́нне]

in den suren pfel bißen* — скары́цца перад непры- е́мнай неабхо́днасцю

2.

adv

1) кі́сла

~ schmcken — мець кі́слы смак

2) ця́жка, нялёгка, неахво́тна

das kam ihm [ ihn] ~ an — гэ́та дало́ся яму́ нялёгка [ця́жка]

auf etw. (A) ~ reageren — рабі́ць кі́слы твар нако́нт чаго́-н.

Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.) 

Nte

f -, -n

1) адзна́ка, бал

j-m ine gte ~ gben* — ста́віць каму́-н. до́брую адзна́ку

2) заўва́га, адзна́ка

etw. mit iner ~ vershen* — зрабі́ць адзна́ку на чым-н.

3) банкно́т, купю́ра

4) дып. но́та

~n ustauschen — абме́ньвацца но́тамі

5) но́та (у розн. знач.)

etw. in ~n stzen — піса́ць му́зыку на што-н., пакла́сці што-н. на му́зыку

nach ~n spelen — ігра́ць па но́тах

wie nach ~n — як па но́тах

6) перан. тон, адце́нне

ine ndere ~ nschlagen* — перамяні́ць тон

Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.) 

Vgel

m -s, -Vögel

1) пту́шка, птах

2) перан. пту́шка, гусь (пра чалавека)

ein lser ~ — разм. легкаду́мны чалаве́к

du hast wohl inen ~ (im Kpfe)? — разм. у цябе́, напэўна, не́шта з галаво́й?

◊ wer inen ~ hat, der muss ihn füttern — ≅ лю́біш паганя́ць, любі́ і каня́ гадава́ць

friss ~, der stirb! — хоць памры́, але́ зрабі́!

den ~ erknnt man an den Fdern — па пе́р’і пту́шку пазнарць

jdem ~ gefällt sein Nest — ≅ дзе хво́я ні стаі́ць, а ўсё свайму́ бо́ру шумі́ць; ко́жны цыга́н сваю́ кабы́лу хва́ліць

Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.) 

bewgen

i

1.

vt

1) ру́хаць, перасо́ўваць, варушы́ць; прыво́дзіць у рух

2) хвалява́ць, узруша́ць

2.

(sich)

1) ру́хацца, перасо́ўвацца, варушы́цца

das Gespräch bewgte sich um deses Thma — размо́ва ішла́ на гэ́тую тэ́му

2) перан. круці́цца

3) хіста́цца

II

* vt

1.

(zu D) схіля́ць (каго-н. на што-н., да чаго-н.)

er wrde daz bewgen — яго́ ўгавары́лі гэ́та зрабі́ць

2.

(sich):

sich ~ lssen* — (zu D, zu + inf) схіля́цца (да чаго-н.), даць сябе́ ўгавары́ць (зрабіць што-н.)

Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.) 

Schrnke

f -, -n

1) бар’е́р, перашко́да; агаро́джа

~n errchten — паста́віць бар’е́ры; перан. ста́віць [рабі́ць] перашко́ды

2) шлагба́ум

die ~ ufziehen* [hchziehen*] — падня́ць шлагба́ум

3) мяжа́, грані́ца, рубе́ж

ine ~ zеhen* [stzen] — устанаві́ць [вы́значыць, праве́сці] мяжу́ [грані́цу]

◊ für j-n [etw.] (A) in die ~n trten* — заступі́цца за каго́-н. [што-н.]

vor den ~n des Gerrchts sthen* [sich verntworten] — стая́ць [адка́зваць] пе́рад судо́м

sich in ~n hlten* — не выхо́дзіць за мяжу́а́мкі], быць стры́маным

j-n in die ~n wisen* — закліка́ць каго́-н. да пара́дку; паста́віць каго́-н. на ме́сца

Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.) 

уступа́ць, уступі́цьII

1. (уваходзіць) inrücken vi (s), inziehen* vi (s); inmarschieren* vi (s) (пра войскі);

2. (у арганізацыю) (in A) intreten* vi (s), etw. (D) bitreten* vi (s);

уступа́ць у па́ртыю iner Parti bitreten;

3. (распачынаць якое-н дзеянне) eröffnen vt, begnnen* vt, ntreten* vt;

уступа́ць у шлюб юрыд. in den hestand treten*

уступа́ць у перамо́вы дып., тс. перан. Verhndlungen eröffnen; Unterhndlungen nknüpfen; in Unterhndlungen treten*;

уступа́ць у бі́тву вайск. den Kampf eröffnen

4. муз. insetzen vi, infallen* vi (s)

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)