чум
чум, род. чума муж.
чума
чума, -мы жен.
чумазый
разг.
1) прил. мурзаты
2) сущ. уст. пренебр. шэрая світка
чумак
ист. чумак, -ка муж.
чумаковать
несовер. ист. чумакаваць
чумацкий
ист. чумацкі
чумачество
ист. чумацтва, -ва ср.
чуметь
несовер.
1) хварэць на чуму
2) перен. прост. дурэць
чумиза
бот. чуміза, -зы жен.
чумизный
чумізны