против
1) предлог с род. супраць, супроць, проціў, обл. проці (каго-чаго)
(напротив) насупраць, насупроць, напроціў (каго-чаго), обл. напроці
против его ожиданий — супраць (супроць, проціў) яго спадзяванняў
он настроен против меня — ён настроены супраць (супроць, проціў) мяне
лекарство против ревматизма — лякарства супраць (супроць, проціў) рэўматызму
рост продукции против прошлого года — рост прадукцыі супраць (супроць, проціў) мінулага года
против дома — сад — насупраць (насупроць, напроціў) дома — сад
против ветра — супраць (супроць, насупраць, насупроць, проціў) ветру
2) в знач. сказ. супраць, супроць
прошу, кто против? — хто супраць (супроць, проціў)
противительный
противительный союз грам. — супраціўны злучнік
противиться
несовер. працівіцца
(сопротивляться) супраціўляцца
противник
в разн. знач. праціўнік, -ка муж.
противно
I предлог с дат. книжн. супраць, супроць, проціў
(чаго)
поступить противно совести — зрабіць супраць (супроць, проціў) сумлення
II нареч. безл. в знач. сказ. агідна, брыдка, прыкра
слушать противно — слухаць прыкра
это противно — гэта агідна