стуля́ць
‘сціскаць, змыкаць што-небудзь’
дзеяслоў, пераходны, незакончанае трыванне, незваротны, 1-е спражэнне
| Цяперашні час |
|
адз. |
мн. |
| 1-я ас. |
стуля́ю |
стуля́ем |
| 2-я ас. |
стуля́еш |
стуля́еце |
| 3-я ас. |
стуля́е |
стуля́юць |
| Прошлы час |
| м. |
стуля́ў |
стуля́лі |
| ж. |
стуля́ла |
| н. |
стуля́ла |
| Загадны лад |
| 2-я ас. |
стуля́й |
стуля́йце |
| Дзеепрыслоўе |
| цяп. час |
стуля́ючы |
Крыніцы:
piskunou2012.
стума́нены
дзеепрыметнік, залежны стан, прошлы час, закончанае трыванне
|
адз. |
мн. |
| м. |
ж. |
н. |
- |
| Н. |
стума́нены |
стума́неная |
стума́ненае |
стума́неныя |
| Р. |
стума́ненага |
стума́ненай стума́ненае |
стума́ненага |
стума́неных |
| Д. |
стума́ненаму |
стума́ненай |
стума́ненаму |
стума́неным |
| В. |
стума́нены (неадуш.) стума́ненага (адуш.) |
стума́неную |
стума́ненае |
стума́неныя (неадуш.) стума́неных (адуш.) |
| Т. |
стума́неным |
стума́ненай стума́ненаю |
стума́неным |
стума́ненымі |
| М. |
стума́неным |
стума́ненай |
стума́неным |
стума́неных |
Крыніцы:
piskunou2012.
Сту́нжышкі
назоўнік, уласны, неадушаўлёны, неасабовы, множны лік, множналікавы
|
мн. |
| Н. |
Сту́нжышкі |
| Р. |
Сту́нжышак Сту́нжышкаў |
| Д. |
Сту́нжышкам |
| В. |
Сту́нжышкі |
| Т. |
Сту́нжышкамі |
| М. |
Сту́нжышках |
сту́па
назоўнік, агульны, неадушаўлёны, неасабовы, жаночы род, 2 скланенне
|
адз. |
мн. |
| Н. |
сту́па |
сту́пы |
| Р. |
сту́пы |
сту́п |
| Д. |
сту́пе |
сту́пам |
| В. |
сту́пу |
сту́пы |
| Т. |
сту́пай сту́паю |
сту́памі |
| М. |
сту́пе |
сту́пах |
Крыніцы:
krapivabr2012,
nazounik2008,
piskunou2012,
sbm2012,
tsblm1996,
tsbm1984.
ступа́
назоўнік, агульны, неадушаўлёны, неасабовы, жаночы род, 2 скланенне
|
адз. |
| Н. |
ступа́ |
| Р. |
ступы́ |
| Д. |
ступе́ |
| В. |
ступу́ |
| Т. |
ступо́й ступо́ю |
| М. |
ступе́ |
Крыніцы:
krapivabr2012,
nazounik2008,
piskunou2012,
sbm2012,
tsblm1996,
tsbm1984.
Ступаво́е
назоўнік, уласны, неадушаўлёны, неасабовы, субстантываваны, ад’ектыўнае скланенне
|
адз. |
| н. |
| Н. |
Ступаво́е |
| Р. |
Ступаво́га |
| Д. |
Ступаво́му |
| В. |
Ступаво́е |
| Т. |
Ступавы́м |
| М. |
Ступавы́м |
ступа́к
назоўнік, агульны, неадушаўлёны, неасабовы, мужчынскі род, 1 скланенне
|
адз. |
мн. |
| Н. |
ступа́к |
ступакі́ |
| Р. |
ступака́ |
ступако́ў |
| Д. |
ступаку́ |
ступака́м |
| В. |
ступа́к |
ступакі́ |
| Т. |
ступако́м |
ступака́мі |
| М. |
ступаку́ |
ступака́х |
Крыніцы:
nazounik2008,
piskunou2012,
sbm2012,
tsbm1984.
Ступакі́
назоўнік, уласны, неадушаўлёны, неасабовы, множны лік, множналікавы
|
мн. |
| Н. |
Ступакі́ |
| Р. |
Ступако́ў |
| Д. |
Ступака́м |
| В. |
Ступакі́ |
| Т. |
Ступака́мі |
| М. |
Ступака́х |
ступа́нне
назоўнік, агульны, неадушаўлёны, неасабовы, ніякі род, 1 скланенне
|
адз. |
| Н. |
ступа́нне |
| Р. |
ступа́ння |
| Д. |
ступа́нню |
| В. |
ступа́нне |
| Т. |
ступа́ннем |
| М. |
ступа́нні |
Крыніцы:
nazounik2008,
piskunou2012,
sbm2012,
tsblm1996,
tsbm1984.