слома́ть сов. злама́ць; палама́ць;
слома́ть стул злама́ць (палама́ць) стул;
слома́ть сопротивле́ние проти́вника злама́ць супраціўле́нне праці́ўніка;
◊
слома́ть себе́ ше́ю (го́лову) скруці́ць (злама́ць) сабе́ ка́рак;
слома́ть зу́бы (на чём) палама́ць зу́бы (на чым);
слома́ть лёд злама́ць лёд;
слома́ть рога́ (кому) злама́ць ро́гі (каму);
чёрт но́гу слома́ет чорт нагу́ зло́міць;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
злама́ць сов.
1. в разн. знач. слома́ть; (сломать совсем или во многих местах) искове́ркать; (измучить — ещё) излома́ть;
з. ца́цку — слома́ть игру́шку;
з. нагу́ — слома́ть но́гу;
~ма́лі ўвесь плот — излома́ли весь забо́р;
з. жыццё — излома́ть жизнь;
хваро́ба ~ма́ла мяне́ — боле́знь излома́ла меня́;
2. прям., перен. слома́ть; сломи́ть;
бу́ра ~ма́ла стары́ дуб — бу́ря сломи́ла ста́рый дуб;
го́ра не ~ма́ла яе́ — го́ре не сломи́ло её;
з. во́лю — сломи́ть во́лю;
з. упа́ртасць — слома́ть (сломи́ть) упря́мство;
3. слома́ть, сломи́ть; смять;
з. праці́ўніка — слома́ть (сломи́ть, смять) проти́вника;
◊ з. сабе́ галаву́ (шы́ю) — слома́ть себе́ ше́ю;
чорт нагу́ зло́міць — чёрт но́гу сло́мит;
з. хрыбе́т — (каму) слома́ть хребе́т (кому);
ду́рань і мя́ла зло́міць — посл. дура́к и пест слома́ет
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
палама́ць сов.
1. прям., перен. полома́ть; слома́ть;
п. мэ́блю — полома́ть ме́бель;
п. машы́ну — слома́ть маши́ну;
п. гра́фік — слома́ть гра́фик;
п. жыццё — полома́ть (слома́ть) жизнь;
2. (целиком, всё, многое) полома́ть, излома́ть;
3. безл. (о болезненном ощущении) поломи́ть;
~ма́ла тро́хі спі́ну і пераста́ла — поломи́ло немно́го спи́ну и переста́ло;
◊ п. зу́бы — (на чым) слома́ть зу́бы (на чём)
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
далама́ць сов. (сломать до конца) долома́ть;
д. мэ́блю — долома́ть ме́бель
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
паперабіва́ць сов.
1. (о многих, о многом) переби́ть;
2. (сломать ударом многое) переби́ть, перешиби́ть;
3. (прибить иначе или в другом месте многое) переби́ть, переколоти́ть
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
хрыбе́т, -бта́ м., в разн. знач. хребе́т;
спінны́ х. — спинно́й хребе́т;
хрыбты́ хваль — хребты́ волн;
го́рны х. — го́рный хребе́т;
◊ злама́ць х. — (каму) слома́ть хребе́т (кому)
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
паадкру́чваць сов. (о многом)
1. отвинти́ть, открути́ть, отверну́ть;
2. (поворачивая) откры́ть, отверну́ть;
3. (что-л. свитое, закрученное) открути́ть;
4. (снять, разматывая) отмота́ть;
5. (вертя, сломать, оторвать) открути́ть, отверну́ть
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
ше́я ж.
1. шы́я, род. шы́і ж.;
2. перен. ка́рак, -рка м.; шы́я, род. шы́і ж.;
◊
дать по ше́е каўне́р пама́цаць;
получи́ть по ше́е па ка́рку схапі́ць; лу́пня зарабі́ць;
сиде́ть на ше́е на ка́рку сядзе́ць; на ласка́вым хле́бе быць;
слома́ть себе́ ше́ю ка́рак сабе́ скруці́ць.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
залама́ць сов.
1. в разн. знач. заломи́ть;
з. галі́нку — заломи́ть ве́точку;
2. (воткнув, обломать) слома́ть;
~ма́ў нож у дрэ́ве — слома́л нож, завя́зший в де́реве;
3. (о болезненном ощущении) нача́ть ломи́ть;
~мі́ла ў кале́нях — на́чало ломи́ть в коле́нях;
◊ з. ру́кі — заломи́ть ру́ки;
з. ша́пку — заломи́ть ша́пку;
з. цану́ — заломи́ть це́ну
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
аблама́ць сов.
1. (отломать кругом) облома́ть;
а. галі́ны на дрэ́ве — облома́ть ве́тки на де́реве;
2. (сломать) обломи́ть;
а. сук — обломи́ть сук;
3. перен., разг. (заставить привыкнуть или приучить работать) облома́ть;
конь малады́: кло́пату было́ з ім, паку́ль ~ма́лі — ло́шадь молода́я: пришло́сь повози́ться с ней, пока́ облома́ли;
◊ а. ро́гі — облома́ть рога́
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)