слома́ть сов. злама́ць; палама́ць;

слома́ть стул злама́ць (палама́ць) стул;

слома́ть сопротивле́ние проти́вника злама́ць супраціўле́нне праці́ўніка;

слома́ть себе́ ше́ю (го́лову) скруці́ць (злама́ць) сабе́ ка́рак;

слома́ть зу́бы (на чём) палама́ць зу́бы (на чым);

слома́ть лёд злама́ць лёд;

слома́ть рога́ (кому) злама́ць ро́гі (каму);

чёрт но́гу слома́ет чорт нагу́ зло́міць;

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

злама́ць сов.

1. в разн. знач. слома́ть; (сломать совсем или во многих местах) искове́ркать; (измучить — ещё) излома́ть;

з. ца́цкуслома́ть игру́шку;

з. нагу́слома́ть но́гу;

а́лі ўвесь плот — излома́ли весь забо́р;

з. жыццё — излома́ть жизнь;

хваро́ба ~ма́ла мяне́ — боле́знь излома́ла меня́;

2. прям., перен. слома́ть; сломи́ть;

бу́ра ~ма́ла стары́ дуб — бу́ря сломи́ла ста́рый дуб;

го́ра не ~ма́ла яе́ — го́ре не сломи́ло её;

з. во́лю — сломи́ть во́лю;

з. упа́ртасцьслома́ть (сломи́ть) упря́мство;

3. слома́ть, сломи́ть; смять;

з. праці́ўнікаслома́ть (сломи́ть, смять) проти́вника;

з. сабе́ галаву́ы́ю)слома́ть себе́ ше́ю;

чорт нагу́ зло́міць — чёрт но́гу сло́мит;

з. хрыбе́т — (каму) слома́ть хребе́т (кому);

ду́рань і мя́ла зло́міцьпосл. дура́к и пест слома́ет

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

палама́ць сов.

1. прям., перен. полома́ть; слома́ть;

п. мэ́блю — полома́ть ме́бель;

п. машы́нуслома́ть маши́ну;

п. гра́фікслома́ть гра́фик;

п. жыццё — полома́ть (слома́ть) жизнь;

2. (целиком, всё, многое) полома́ть, излома́ть;

3. безл. (о болезненном ощущении) поломи́ть;

а́ла тро́хі спі́ну і пераста́ла — поломи́ло немно́го спи́ну и переста́ло;

п. зу́бы — (на чым) слома́ть зу́бы (на чём)

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

далама́ць сов. (сломать до конца) долома́ть;

д. мэ́блю — долома́ть ме́бель

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

паперабіва́ць сов.

1. (о многих, о многом) переби́ть;

2. (сломать ударом многое) переби́ть, перешиби́ть;

3. (прибить иначе или в другом месте многое) переби́ть, переколоти́ть

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

хрыбе́т, -бта́ м., в разн. знач. хребе́т;

спінны́ х. — спинно́й хребе́т;

хрыбты́ хваль — хребты́ волн;

го́рны х. — го́рный хребе́т;

злама́ць х. — (каму) слома́ть хребе́т (кому)

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

паадкру́чваць сов. (о многом)

1. отвинти́ть, открути́ть, отверну́ть;

2. (поворачивая) откры́ть, отверну́ть;

3. (что-л. свитое, закрученное) открути́ть;

4. (снять, разматывая) отмота́ть;

5. (вертя, сломать, оторвать) открути́ть, отверну́ть

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

ше́я ж.

1. шы́я, род. шы́і ж.;

2. перен. ка́рак, -рка м.; шы́я, род. шы́і ж.;

дать по ше́е каўне́р пама́цаць;

получи́ть по ше́е па ка́рку схапі́ць; лу́пня зарабі́ць;

сиде́ть на ше́е на ка́рку сядзе́ць; на ласка́вым хле́бе быць;

слома́ть себе́ ше́ю ка́рак сабе́ скруці́ць.

Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)

залама́ць сов.

1. в разн. знач. заломи́ть;

з. галі́нку — заломи́ть ве́точку;

2. (воткнув, обломать) слома́ть;

а́ў нож у дрэ́ве — слома́л нож, завя́зший в де́реве;

3. (о болезненном ощущении) нача́ть ломи́ть;

і́ла ў кале́нях — на́чало ломи́ть в коле́нях;

з. ру́кі — заломи́ть ру́ки;

з. ша́пку — заломи́ть ша́пку;

з. цану́ — заломи́ть це́ну

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

аблама́ць сов.

1. (отломать кругом) облома́ть;

а. галі́ны на дрэ́ве — облома́ть ве́тки на де́реве;

2. (сломать) обломи́ть;

а. сук — обломи́ть сук;

3. перен., разг. (заставить привыкнуть или приучить работать) облома́ть;

конь малады́: кло́пату было́ з ім, паку́ль ~ма́лі — ло́шадь молода́я: пришло́сь повози́ться с ней, пока́ облома́ли;

а. ро́гі — облома́ть рога́

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)