палама́ць сов.

1. прям., перен. полома́ть; слома́ть;

п. мэ́блю — полома́ть ме́бель;

п. машы́ну — слома́ть маши́ну;

п. гра́фік — слома́ть гра́фик;

п. жыццё — полома́ть (слома́ть) жизнь;

2. (целиком, всё, многое) полома́ть, излома́ть;

3. безл. (о болезненном ощущении) поломи́ть;

а́ла тро́хі спі́ну і пераста́ла — поломи́ло немно́го спи́ну и переста́ло;

п. зу́бы — (на чым) слома́ть зу́бы (на чём)

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (актуальны правапіс)