слома́ть
слома́ть стул злама́ць (палама́ць) стул;
слома́ть сопротивле́ние проти́вника злама́ць супраціўле́нне праці́ўніка;
◊
слома́ть себе́ ше́ю (го́лову) скруці́ць (злама́ць) сабе́ ка́рак;
слома́ть зу́бы (на чём) палама́ць зу́бы (на чым);
слома́ть лёд злама́ць лёд;
слома́ть рога́ (кому) злама́ць ро́гі (каму);
чёрт но́гу слома́ет чорт нагу́ зло́міць;
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (актуальны правапіс)