про́ста

1. нареч., в разн. знач. про́сто; (обычно — ещё) нехи́тро, незате́йливо, незамыслова́то;

зада́ча рашае́цца п. — зада́ча реша́ется про́сто;

суке́нка пашы́та п. — пла́тье поши́то про́сто;

п. абыхо́дзіцца з кім-небу́дзь — про́сто обраща́ться с ке́м-л.;

усё гэ́та зро́блена п. — всё это́ сде́лано про́сто (нехи́тро);

глядзе́ць на рэ́чы п. — смо́треть на ве́щи про́сто;

2. нареч. (не сворачивая в сторону) пря́мо;

ідзі́це п., по́тым звярні́це нале́ва — иди́те пря́мо, пото́м сверни́те нале́во;

3. нареч. (непосредственно) пря́мо;

4. нареч. (не церемонясь) по́просту;

п. ка́жучы — по́просту говоря́;

5. частица усил. про́сто;

гэ́та п. здзекэ́то про́сто издева́тельство;

п. з мо́ста — ни с того́ ни с сего́, про́сто так;

п. дзі́ва — про́сто чу́до;

п. го́ра — су́щее (пря́мо, про́сто) наказа́ние

Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)

sobą

сабой; сабою;

być sobą — быць (заставацца) самім сабой;

mamy ze sobą coś wspólnego — паміж намі ёсць нешта агульнае;

mieszkać ze sobą — жыць разам;

mam to za sobą — гэта засталося ў мінулым

Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)

sucho

суха;

sucho mi w gardle — у мяне перасохла ў горле;

na sucho разм. сухама; усухамятку;

nie ujdzie mu to na sucho — гэта яму проста так не пройдзе;

pranie na sucho — хімчыстка

Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)

wpływ, ~u

м.

1. уплыў; уздзеянне;

wywierać wpływ na kogo — рабіць на каго уплыў;

nie ma ~u na to — ён не мае на гэта ўплыву;

2. бух. паступленне;

wpływ kasowy — касавае паступленне

Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)

wprost

1. супраць, супроць, насупраць;

wprost ogrodu — насупраць саду;

wprost zatoki — супроць заліва;

2. проста; непасрэдна; наўпрост;

adresować wprost — адрасаваць непасрэдна;

3. проста;

to mnie wprost zaskoczyło! — гэта мяне проста захапіла знянацку!

Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)

ośmielić się

ośmiel|ić się

зак. асмеліцца, насмеліцца, адважыцца, наважыцца;

~ę się zauważyć, że ... — вазьму на сябе смеласць заўважыць, што...;

ona nie ~iłaby się tego zrobić — яна не наважылася б гэта зрабіць

Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)

przyjęcie

przyję|cie

н.

1. прыём; прыняцце;

2. прыём (гасцей, наведнікаў);

godziny ~ć — гадзіны прыёму;

urządzać wystawne ~cia — наладжваць багатыя прыёмы;

izba ~ć — прыёмны пакой;

to jest nie do ~cia — гэта непрымальна

Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)

rachuba

rachub|a

ж.

1. лік, лічэнне;

stracić ~ę czasu — згубіць лік часу;

2. разлік;

to nie wchodzi w ~ę — гэта не бярэцца пад увагу;

wszystkie ~y zawiodły — усе разлікі аказаліся памылковымі

Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)

korzystać

korzysta|ć

незак. z czego, na czym карыстацца чым;

~ć z okazji — карыстацца выпадкам;

~ć ze stypendium — атрымліваць стыпендыю;

na tym korzystać wróg — гэтым карыстаецца вораг; гэта ідзе на карысць ворагу

Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)

кішэ́нь ж., кішэ́ня ж. Tsche f -, -n;

кішэ́нь з кла́панам Klppentasche f; verdckte Tsche;

фальшывая кішэ́нь imiterte Tsche;

накладна́я кішэ́нь ufgesetzte Tsche;

гэ́та мне не па кішэ́ні разм. das kann ich mir nicht listen, das ist für mich nerschwinglich;

гэ́та б’е па кішэ́ні разм. das geht ins Geld;

набі́ць кішэ́нь разм. sich (D) die Tschen füllen;

ён па сло́ва ў кішэ́нь не пале́зе разм. er ist nicht auf den Mund gefllen, er ist nie um ine ntwort verlgen; er ist schlgfertig;

у яго́ ве́цер гуля́е ў кішэ́ні разм. er ist bgebrannt [plite]; er hat kein Geld;

у яго то́ўстыя кішэ́ні er hat ine Mnge Geld;

кла́сці (сабе́) ў кішэ́ню sich neignen, in die igene Tsche stcken

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)