отка́ зывать несов.
1. адмаўля́ ць;
отка́ зывать в про́ сьбе адмаўля́ ць у про́ сьбе;
отка́ зывать себе́ в чём-л. адмаўля́ ць сабе́ ў чым-не́ будзь;
2. (завещать) уст. адпі́ сваць;
3. (увольнять) уст. звальня́ ць;
отка́ зывать от ме́ ста звальня́ ць з ме́ сца (з паса́ ды);
4. (о механизме) перастава́ ць дзе́ йнічаць; станаві́ цца, псава́ цца;
мото́ р отка́ зывает мато́ р стано́ віцца (псуе́ цца);
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
á nhaben vt
1) насі́ ць, мець пры сабе́ , быць апрану́ тым;
er há tte é inen Má ntel an на ім было́ паліто́
2):
(j-m etw. ) ~ wó llen злава́ ць (на каго-н. за што-н. )
Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.)
verlé ugnen
1. vt адмаўля́ цца (ад каго-н. , ад чаго-н. ), вырака́ цца (каго-н. , чаго-н. )
2. ~, sich здра́ дзіць само́ му сабе́ ;
er ließ sich ~ ён прасі́ ў сказа́ ць, што яго́ няма́ (до́ ма)
Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.)
doświadczyć
doświadczy|ć
зак.
1. выпрабаваць, даследаваць;
życie ciężko go ~ło — яго жыццё было поўнае выпрабаванняў;
2. зазнаць;
~łem na własnej skórze — (я) выпрабаваў (зазнаў, перанёс) на ўласнай скуры (на сабе )
Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)
pewność
pewnoś|ć
ж.
1. упэўненасць; перакананасць;
~ć siebie — упэўненасць у сабе ; самаўпэўненасць;
2. надзейнасць;
3. непазбежнасць; немінучасць;
z ~cią! — безумоўна!;
dla ~ci — а) каб пераканацца; каб упэўніцца;
на ўсялякі выпадак
Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)
пра́ віла ср. , в разн. знач. пра́ вило;
граматы́ чнае п. — граммати́ ческое пра́ вило;
~лы для ву́ чняў — пра́ вила для уча́ щихся;
му́ драе п. — му́ дрое пра́ вило;
адступі́ ць ад ~л — отступи́ ть от пра́ вил;
○ трайно́ е п. — тройно́ е пра́ вило;
◊ па ўсіх ~лах майстэ́ рства — по всем пра́ вилам иску́ сства;
узя́ ць сабе́ за п. — взять (положи́ ть) себе́ за пра́ вило (пра́ вилом);
як п. — как пра́ вило
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
тро́ йка ж. , в разн. знач. тро́ йка;
атрыма́ ць ~ку па геагра́ фіі — получи́ ть тро́ йку по геогра́ фии;
надзвыча́ йная т. па барацьбе́ з паво́ дкай — чрезвыча́ йная тро́ йка по борьбе́ с наводне́ нием;
вы́ лучыць ~ку для выкана́ ння зада́ ння — вы́ делить тро́ йку для выполне́ ния зада́ ния;
сшыць сабе́ но́ вую ~ку — сшить себе́ но́ вую тро́ йку;
т. вараны́ х — тро́ йка вороны́ х;
казы́ рная т. — карт. козы́ рна́ я тро́ йка
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
прабі́ ць
1. (зрабіць адтуліну ) é inschlagen* vt , durchschlá gen* vt ; dú rchbrechen* vt ; ló chen vt , entwé rten vt (білет );
прабі́ ць брэш é ine Bré sche schlá gen* ;
прабі́ ць (сабе́ ) даро́ гу перан. sich (D ) den Weg bá hnen, sich (D ) Bahn bré chen* , sich (D ) fré ie Bahn schá ffen;
2. (пра гадзіннік ) schlá gen* vt ;
прабі́ ла тры гадзі́ ны die Uhr hat drei geschlá gen
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
прадстаўля́ ць кніжн.
1. (прад’яўляць ) vó rlegen vt , vó rweisen* vt ; unterbré iten vt ; é inbringen* vt (для абмеркавання );
2. (каго -н. ) vó rstellen vt ; beká nnt má chen (каго -н. mit D ); präsentí eren vt (афіц. );
3. (сабе што -н. ) sich (D ) vó rstellen, sich (D ) é inen Begrí ff má chen (von D );
4. (адлюстраваць ) dá rstellen vt ; á ufführen vt , vó rstellen vt (тэатр. )
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)
Dilige me vilem, nam bonum omnes diligunt
Палюбі мяне нікчэмнага, а добрага ўсе любяць.
Полюби меня ничтожного, а хорошего все любят.
бел. Пазнаюць нашу дачку і ў андарачку. Пазналі б у лядзе, а не ў нарадзе. Малы жук, а пары сабе шукае. Малы Кузьма, ды высокая яму цана.
рус. Полюбите нас чёрненькими, а беленькими всяк полю бит. Полюби-ка нас в черне, а в красне-то и всяк полюбит. Корми меня в весну, а в осень я и сам сыт буду.
фр. Il faut aimer ses amis avec leurs défauts (Надо любить своих друзей с их недостатками).
англ. Choose your wife on Saturday, not on Sunday (Выбирай жену в рабочий день, а не в воскресенье).
нем. Freunde in der Not gehen zehn auf ein Lot (Друзья в беде идут десять на лот).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)