наско́к м.
1. (напад) plötzlicher Überfall;
2. перан. Ángriffe pl; Áusfälle pl (на каго-н. gégen A);
3.:
з наско́ку (з разгону, адразу) in vóllem Lauf, in vóller Fahrt; (не падумаўшы) kúrzerhand, óhne lánge zu überlégen
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)