пазбы́цца

1. (збавіцца, вызваліцца) lswerden* vt; sich befrien (ад каго-н., чаго-н. von D); besitigen vt (устараніць);

2. (страціць) verleren* vt

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс) 

пазба́віцца

1. (збавіцца) lswerden* vt (s);

пазба́віцца ад няпро́шанага го́сця inen ngebetenen Gast lswerden*;

ён хо́ча пазба́віцца ад мяне́ er will mich lswerden*;

я не магу́ пазба́віцца ду́мкі, што… ich werde den Gednken nicht los, dass…; überwnden* vt (пераадолеўшы);

пазба́віцца недахо́паў [збянтэ́жанасці, стра́ху] die Mängel [Verlgenheit, Furcht] überwnden*;

2. (страціць) verleren* vt, inbüßen vt;

пазба́віцца самасто́йнасці die nabhängigkeit verleren*

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)