абло́г м., абло́га ж.
1. с.-г. (даўно не аранае поле) Bráche f -, -n;
по́ле пад абло́гам bráchliegendes Feld, Bráchacker m -s, -äcker, Bráchfeld n -(e)s, -er
Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)