поро́г в разн. знач. паро́г, -га м.;
днепро́вские поро́ги дняпро́ўскія паро́гі;
поро́г созна́ния психол. паро́г свядо́масці;
поро́г слы́шимости, слухово́й поро́г физиол. слыхавы́ паро́г;
светово́й поро́г физиол. светлавы́ паро́г;
◊
стоя́ть на поро́ге сме́рти стая́ць на паро́зе сме́рці;
на поро́г не пуска́ть на паро́г не пуска́ць;
обива́ть поро́ги абіва́ць паро́гі;
не выходи́ть за поро́г не выхо́дзіць за паро́г;
переступа́ть поро́г пераступа́ць паро́г.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
паро́г м., в разн. знач. поро́г;
пераступі́ць це́раз п. — переступи́ть че́рез поро́г;
рачны́я ~гі — речны́е поро́ги;
п. свядо́масці — поро́г созна́ния;
слыхавы́ п. — слухово́й поро́г;
светлавы́ п. — светово́й поро́г;
◊ стая́ць на паро́зе чаго́ — стоя́ть на поро́ге чего́;
на п. не пуска́ць — на поро́г не пуска́ть;
абіва́ць ~гі — обива́ть поро́ги;
не выхо́дзіць за п. — не выходи́ть за поро́г;
пераступа́ць п. — переступа́ть поро́г
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Парог ’бервяно або брус, прымацаваныя пад дзвярамі паміж вушакамі; камяністы папярочны выступ на дне ракі, які нарушае плаўнасць цячэння’ (ТСБМ, Інстр. I, Шат., Сл. ПЗБ), поро́г ’парог, прыступкі; сядзенне ў выдзеўбаным чоўне’ (ТС), ’парог; бэлька над дзвярыма’ (Мат. Гом.). Агульнаслав.: рус. поро́г, укр. порі́г, поро́гу, ст.-рус. порогъ, ст.-слав. прагь, польск. próg, в.-луж. proh, н.-луж. prog, чэш. práh, славац. prah, серб.-харв. пра̏г, славен. prág, балг. праг(ът). Прасл. porgъ. Роднасныя ў і.-е. мовах: літ. pérgas ’рыбачы човен’, ст.-ісл. forkr ’дубіна’, ст.-сакс. ferkal ’засаўка’, лац. pergula ’прыбудова ў доме, выступ у сцяне, вінаграднік, хаціна, гарышча’, магчыма, і арм. harkanem ’б’ю’ (гл. Траўтман, РВВ, 32, 151 і наст.; Вальдэ-Гофман, 288; Фасмер, 3, 329; там жа і інш. літ-pa). Адносна семантыкі бел. слова параўн. серб.-харв. prag (на востраве Пату), якое абазначае любое з чатырох бэлек дзвярной рамы, і лац. limen ’парог; верхняя бэлька над дзвярыма’ (гл. Махэк₂, 478).
Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (1978-2017)
чапля́ць несов.
1. цепля́ть; нацепля́ть;
ч. фіра́нкі — цепля́ть (нацепля́ть) занаве́ски;
2. задева́ть;
ч. наго́й за паро́г — задева́ть ного́й за поро́г
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
пераме́сці сов., в разн. знач. перемести́;
п. падло́гу — перемести́ пол;
п. ўсе пако́і — перемести́ все ко́мнаты;
п. сме́цце це́раз паро́г — перемести́ му́сор че́рез поро́г
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
перешагну́ть сов.
1. пераступі́ць; перайсці́; перасягну́ць;
перешагну́ть поро́г пераступі́ць паро́г;
2. перен. (о чувстве) пераадо́лець;
3. (о времени, пространстве) перасягну́ць, пераступі́ць;
перешагну́ть че́рез ю́ношеский во́зраст перасягну́ць (пераступі́ць) це́раз юна́цкі ўзрост.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Pulchrum esi praestare cuncta, nil exigere
Цудоўна ўсё даваць і нічога не патрабаваць узамен.
Прекрасно всё давать и ничего не требовать взамен.
бел. Хто дае, той сам мае. Лепей людзям даць, чым самому прасіць.
рус. Лучше дать, нежели взять. Дай Бог подать, не дай Бог просить. Приведи Бог подать, не приведи Бог принять. Лучше подать через порог, чем стоять у порога.
фр. Il y a plus de bonheur à donner qu’à recevoir (Больше счастья, когда даёшь, чем когда получаешь). La main qui donne est au-dessus de celle, qui reçoit (Рука, которая даёт, выше той, которая получает/принимает).
англ. Give and take (Кто даёт, тот и получает).
нем. Geben ist seliger denn Nehmen (Давать ‒ душевнее, чем брать).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
зачапі́цца I сов., в разн. знач. зацепи́ться;
з. рука́мі за сук — зацепи́ться рука́ми за сук;
рука́ў ~пі́ўся за цвік — рука́в зацепи́лся за гвоздь
зачапі́цца II сов.
1. (за што) заде́ть; споткну́ться (обо что), запну́ться;
з. за крэ́сла — заде́ть за стул;
з. за паро́г — споткну́ться о поро́г;
2. (з кім) перен. связа́ться; затро́нуть (кого), заде́ть (кого)
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
преддве́рие ср.
1. книжн. (место перед дверью, перед входом) (ме́сца) пе́рад дзвяры́ма; (ме́сца) пе́рад увахо́дам;
стоя́ть у преддве́рия стая́ць пе́рад дзвяры́ма (пе́рад увахо́дам);
2. анат. пераддзве́р’е, -р’я ср.;
преддве́рие в ушно́м лабири́нте пераддзве́р’е ў вушны́м лабіры́нце;
3. перен. (порог) паро́г, -га м.; (начало) пача́так, -тку м.; (канун) пярэ́дадзень, -дня м., пярэ́дадне, -ня ср.; (подступь) по́дступ, -пу м.;
в преддве́рии театра́льного сезо́на на паро́зе (напярэ́дадні) тэатра́льнага сезо́ну;
в преддве́рии нау́ки на по́дступах да наву́кі.
Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
пераступі́ць I сов.
1. переступи́ть, перешагну́ть;
п. це́раз паро́г — переступи́ть (перешагну́ть) че́рез поро́г;
2. переступи́ть;
п. на но́вае ме́сца — переступи́ть на но́вое ме́сто;
п. з нагі́ на нагу́ — переступи́ть с ноги́ на́ ногу;
3. перен. переступи́ть, нару́шить; преступи́ть;
п. мяжу́ прысто́йнасці — переступи́ть (нару́шить) грани́цу прили́чия;
п. зако́н — преступи́ть зако́н
пераступі́ць II сов.
1. уступи́ть;
я ~пі́ў яму́ сваю́ чаргу́ — я уступи́л ему́ свою́ о́чередь;
2. (сделать уступку) уступи́ть;
старо́му чалаве́ку трэ́ба п. — ста́рому челове́ку на́до уступи́ть;
3. (што) поступи́ться (чем);
я лепш сваё ~плю́ — я лу́чше свои́м поступлю́сь
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)