Руска-беларускі слоўнік НАН Беларусі, 10-е выданне (2012, актуальны правапіс)
даі́ць несов., прям., перен. дои́ть
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
зацы́ркаць сов., разг.
1. нача́ть лить, дои́ть (маленькими струйками);
2. см. зацвы́ркаць
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Mulgere hircum
Даіць казла.
Доить козла.
бел. 3 быка не надоіш малака. Курэй даіць.
рус. Ждать от козла молока. Как с бычком ни возиться, а молочка от него не добиться. Сколько с быком ни биться, а молока от него не добиться. Кур доить.
фр. Rien à tirer de lui (Ничего не вытянуть из него). Traire les boucs (Доить козлов).
англ. To milk a bull (Доить быка).
нем. Der Ziegenbock gibt weder Milch noch Wolle (Козёл не даст ни молока, ни шерсти).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
цы́ркаць несов., разг.
1. (маленькими струйками) лить; дои́ть;
2. плева́ть сквозь зу́бы;
3. неодобр. дава́ть ма́ленькими до́зами
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
е́лачка ж.
1. уменьш.-ласк. ёлочка;
ссе́кчы ~ку — сруби́ть ёлочку;
2.: у ~ку в ёлочку, ёлочкой;
3. с.-х. ёлочка;
даі́ць ~кай — дои́ть ёлочкой
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
Даі́ць ’даіць’. Рус. дои́ть, укр. доїти, чэш. dojiti, славац. dojiť, польск. doić, в.-луж. dejić, dojić, н.-луж. dojś, балг. доя́, серб.-харв. до̀јити, ст.-слав. доити. Прасл. *dojiti (sę). Агляд форм гл. у Трубачова, Эт. сл., 5, 53–54. Лічыцца каузатывам на ‑iti ад *děti, якое не захавалася, але існаванне якога можна вывесці з аддзеяслоўных вытворных *dětę, *děva. У аснове ляжыць і.-е. *dhē̆(i̯)‑ ’ссаць, карміць грудзьмі’. Роднасныя формы: ст.-інд. dháyati ’ссаць’, лат. dêt ’тс’, гоц. daddjan ’тс’. Гл. Бернекер, 1, 205–206; Траўтман, 51; Фасмер, 1, 522; падрабязна Трубачоў, там жа. Гл. яшчэ Слаўскі, 1, 152.
Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (1978-2017)
запуска́ць I несов., в разн. знач. запуска́ть; пуска́ть; см. запусці́ць I
запуска́ць II несов.
1. в разн. знач. запуска́ть;
2. (волосы) отпуска́ть, отра́щивать;
1, 2 см. запусці́ць II
запуска́ць III несов. (переставать доить) запуска́ть
Беларуска-рускі слоўнік, 4-е выданне (2012, актуальны правапіс)
De lana caprina rixari (Horatius)
Спрачацца з-за казлінай шэрсці (г. зн. спрачацца аб дробязях).
Спорить о козлиной шерсти (т. е. спорить о пустяках).
бел. 3 пустога ў парожняе няма чаго пераліваць. Лапаць з пасталом спрачаюцца пра лычка пад сталом.
рус. Спорить из-за выеденного яйца. Спорить о прошлогоднем снеге.
фр. Il n’y a pas de quoi fouetter le chat (Не за что бить кошку).
англ. It is no use crying/arguing over the spilt milk (Бесполезно плакать/ссориться из-за пролитого молока). То milk a he-goat into a sieve (Доить козла в решето).
нем. Leeres Stroh dreschen (Молотить пустую солому).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)
Sero est in periculis consilium quaerere
Позна шукаць параду ў час небяспекі.
Поздно искать совет во время опасности.
бел. He тады сабак карміць, як на паляванне ісці. Не тады вучыцца плаваць, як вада ў рот цячэ.
рус. Не тогда кормить да поить, когда корову доить. Поздно щуке на сковороде вспоминать о воде. Схватился Савва, как жена сшила саван.
фр. Après fait ne vaut souhait (После дела не стоит спрашивать совета).
англ. It is late to seek advice after you have run into danger (Попав в беду, поздно спрашивать совета).
нем. Unzeitige Gabe ist nicht dankenswert (Несвоевременное подношение недостойно благодарности).
Шасцімоўны слоўнік прыказак, прымавак і крылатых слоў (1993, правапіс да 2008 г.)